Sinoć majka oženila Marka,
Jutros mu je knjiga doletila
Od nevire cara silenoga.
Kada mu je knjiga doletila,
Knjigu štije i suze proliva. 5
Gledala ga Jelice ljubovce,
Gledala ga te mu govorila:
Gospodare, Krajevića Marko,
Otkuda ti knjiga doletila?
I pri su ti knjige doletile, 10
Nisu tako silovite bile!“
Marko jubi svojoj govoraše:
„Ova mi je knjiga doletila
Od nevire cara silenoga,
Da mu dođem vojevat pred vojskom 15
Oli do dvi oli do tri godinice dana."
Marko majci miloj govoraše:
„O starice! mila moja majko,
S tobom mi ostaje virna jubi moja,
Nemoj mi je biti ni karati, 20
Ni pri danka na vodicu slati;
Da ne 'zađu Primorcn junaci,
Da ju mladu ne bi zarobili,
Da j’ ne dadu banu od Novoga,
Ma ni bilim ovcam u planinu.“ 25
Kada Marko ide u bojnicu,
Ona ju je bila i karala,
I šavala ovcam u planine,
I ovako ter joj govoraše:
„Hodi bilim ovcam u planine, 30
Da bi ti se ovce kijadile,
Svaka ovca po dva janca bila,
A ti mlada sina malahnoga!“
Bile joj se ovce kijadile,
Svaka ovca po dva bila janca, 35
Ona mlada sina malahnoga.
Ovčijim ga mlikom zadojila,
U ditelju travu povijala.
Ma ne prođe ni vele vremena,
Tuda pasa[1] na konju delija. 40
Govori joj na konju delija:
„Čobanice, uklon’ ovce s puta!
Jer je moja vojska silovita,
Da t' jih ne bi mladoj pogazila.“
Ona mu je govorila mlada: 45
„Tržaj ovce materine su ti!“
Kad to čuje Krajeviću Marko,
On je klade na kolja prida se,
Paka ide put svojega dvora.
Kad je doša’ za bijele dvore, 50
Tihim zove iza dvora glasom:
„Otvor’ dvore jubi Jele moja!“
On doziva, al se ne oziva,
Oziva se stara mila majka.
Marko majci miloj govorio: 55
„A di mi je jubi Jele moja?“
Majka mu je mila govorila:
„Jubi mila tvoja samovojna,
Išla ti je ovcam u planinu.“
Marko majci miloj govorio: 60
„A starice mila moja majko!
Da mi nije od Boga grihota,
A od ljudi velika sramota,
Rusom bih te glavom podilio!“
Čakavske narodne pjesme, (S otoka Korčule.) Iz bira Vida Vuletića-Vukasovića.
