Pređi na sadržaj

Kad je bilo vremѳ Nemanića

Izvor: Викизворник

* * *


[Kad je bilo vremѳ Nemanića]

Kad je bilo vreme Nemanića,
gradili su mnoge zadužbine,
mnoge crkve pa i manastire.
Gradili su u Drvena grada,
u Drvena svetoga Aranđela. 5
Sveti Aranđel razrušen je sada.
Gradili su u Prizrena grada,
U Prizrenu crkvu svetu Petku.
Sveta Petka[1] poturčena sada.
Gradili su u selu Mušutištu, 10
Mušutišku crkvu Bogorodicu.
Ova crkva jedno kube ima.
Gradili su više Porodimlja,
Porodimlja svetoga Uroša.
Gradili su u Kosovu polju, 15
u Kosovu Gračanicu crkvu.
Ova crkva pet kubeta ima.
Gradili su crkvu Ravanicu,
Ravanicu na vodi Resavi.
Gradili su više Mitrovice, 20
Mitrovice crkvu Sokoljicu
i gradili Devič u Drenicu.
Pa govori srpski car Stefane,
pa govori sestrici Jelici:
„Čuješ li me, sestrice Jelice! 25
Hoću gradit’ prebijelu crkvu,
što da nema tako dobre crkve,
što da nema na ovome svetu.
Gradiću joj temelj od dukata,
podnizati sitnijim biserom, 30
a pokriti teškom olovinom."
Na to njemu sestra odgovara:
„Čuješ li me, ti brate Stefane!
Vreme nije da ti sada gradiš,
da ti gradiš tako dobre crkve, 35
jer će Turci carstvo osvojiti,
pa će s crkve podskidat’ olovo,
te će mećat u svojim topovma,
i sa njime crkve rasturati.
Pa će s crkve poskidat bisera, 40
Te će bulam mećat’ u đerdane
i svojima konj’ma u silbene.
Sa crkve će poskidati zlato,
te će gradit’ po sobam’ ravtove.
No da ideš u nemačku zemlju, 45
tamo ima jedan dobar kamen,
što se meri sa bijelim srebrom,
i dve pare skuplji je od srebra.
Pa od njega ti namesti crkvu,
što će trajat’ od veka do veka. 50
I Turci će carstvo osvojiti,
ali crkva opet će trajati:
od kamena nikom ni kamena."
Car je Stefan sestru poslušao,
pa otiša’ u Nemačku zemlju. 55
Tamo naša' jedan dobar majdan,
gde se vadi jedan dobar kamen,
što se meri sa bijelim srebrom
i dve pare skuplji je od srebra.
Pa se natrag bio povratio. 60
Ali mnogo vreme ne postaja,
a sa mora dođoše galije,
u galije onaj dobar kamen,
što ga Stefan bio iskopao.
Kad su caru muždedžije došle, 65
dava blago kol'ko duše drago,
pa sagradi dobru zadužbinu
izmeđ’ Tetova i među Đakova,
a to jesu visoki Dečani.


Reference

  1. Ovako hrišćani nazivaju Crkvu Sv. Uspenja. Turci su je, pretvorivši je u džamiju, nazvali džuma džami, tj. saborna (petkom) džamija. Otuda Petka.

Izvor

  • Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 239-241.