Istočni san
| Istočni san Pisac: Dušan Vasiljev |
Ponoć zariva nokte u mozak
i čupa
drhteće delove duše,
koja tone u svoj istočni san.
I u toj titanskoj borbi sa nekom strašnom silom
— čije prisustvo osećam samo
kao kad sa kule, negde daleko, odzvanja —
padam, a mȍra me goni, goni.
I spas?
U krilu sanja,
u toj čarobnoj šarenoj sponi
dva nepoznata i protivna sveta.
O, neće doći mironosice smirene
da mi uljem namažu telo
u cvetanju ili u padu,
i zalud se moj pogled tražeći pomera
sa svih jugovâ i severâ
i ide od istoka ka zapadu.
I ulazim sve dublje u položaj svoje svesti
i nema (ne želim!) vere što gasi.
Prste zariva ponoć u golu dušu
i telo mi daleko nose
žuti i besni talasi.
I duša sama sa bolom što je muči
nemoćno kleči pred svojim krstom.
Izvor[uredi]
1928. Život i Rad. Godina 1, knj. 1, sveska 5, str. 374.
|