Ide Rada po gradine,
svako cveće zaminjuje
i na neven pripadnjuje.
Oj pelene, moj pelene,
svi te zovu bel-pelene, 5
ja te zovem rastavičje.
Mož'li mene da rastaviš,
od zla vojnu, od nezgodu.
Men' mi drušće dokazuju,
a ja drušće ne verujem, — 10
sinoč sam se uverila,
da moj dragi drugu ljubi.
On joj dade ogledalo,
ogledalo i iljado.
Ona njemu žutu dunju, 15
žutu dunju i jabuku.
Jabukutu da si grize,
a dunjutu da miriše.
Reference
Izvor
Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 41, 1977.; Dušan M. Ćirić: Sedenjća i sedenćarske pesme u Lužnici, str. 187.
