Duga (Dušan Vasiljev)
Duga
Ja sam danas nemo gledao za dugom,
i kada je nje nestalo
plakao sam u predvečerju,
teži jednom teškom tugom
i sirotniji jednom belom nadom;
i prazninu u mome srcu
ne mogu da ispunim smehom
ili ovom šarenom maskaradom,
ovim lutanjem bez cilja, što se
zove životom...
I moje srce drhti,
kao da ga crne strasti u ponor nose,
ili kao da je u dobu rimskom
na Kaptolu graknula divlja guska;
ili kao kada jekne
očajan krik u sutonu zimskom.
|