Deklaracija o proglašenju Države Izrael
DEKLARACIJA O PROGLAŠENjU DRŽAVE IZRAEL
ZEMLjA IZRAELA je bilo mesto rođenja Jevrejskog naroda. Ovde je njegov duhovni, verski i politički identitet uobličen. Ovde se prvo uzdigao ka državotvornosti, stvorio kulturne vrednosti nacionalnog i sveopšteg značaja i dao svetu večnu Knjigu nad knjigama.
Nakon što su silom izgnani iz svoje zemlje, ljudi su čuvali svoju veru kroz Rasejanje i nikada nisu prestajali da se mole i nadaju povratku u nju i obnovi političke slobode u njoj.
Potaknuti istorijskim i tradicionalnim postignućima, Jevreji su težili u svakoj generaciji da se nasele u svojoj drevnoj otadžbini. U skorijim dekadama vratili su se masovno. Pioniri, hrabri povratnici i branioci, učinili su da pustinja procveta, oživeli hebrejski jezik, izgradili sela i gradove i stvorili napredno društvo koje kontroliše sopstvenu ekonomiju i kulturu, voli mir, ali zna kako da se odbrani, donosi blagodati progresa svim stanovnicima zemlje i teži ka nezavisnoj državi.
Godine 5657. (1897.), na poziv duhovnog oca Jevrejske Države, Teodora Hercla, Prvi Cionistički Kongres se sastao i istakao da pravo jevrejskog naroda na nacionalno vaskrsnuće u svojoj zemlji.
Pravo je priznato Balfurovom Deklaracijom od 2. novembra 1917. i osnaženo Mandatom Lige naroda koji je, tačnije, potvrdio istorijsku povezanost između jevrejskog naroda i Erec Izraela i prava da jevrejski narod ponovo izgradi svoj Nacionalni Dom.
Katastrofa koja je nedavno potresla jevrejski narod — holokaust — je bila još jedan jasni pokazatelj nužnost rešavanja problema beskućništva ponovnim osnivanjem Erec Izraela, Jevrejske Države, koji će otvoriti širom vrata domovine svakom Jevrejinu i osigurati svakom pripadniku jevrejskog naroda pun status privilegovanog člana zajednice nacija.
Preživeli nacističkog holokausta u Evropi, kao i Jevreji iz drugih krajeva sveta, nastavili su da migriraju ka Erec Izraelu, neometeni teškoćama, ogradama i opasnostima, i nikada nisu prestajali da ističu svoje pravo na život dostojanstva, slobode i iskrenog rada u svojoj nacionalnoj otadžbini.
U II svetskom ratu, jevrejska zajednica ove zemlje je dala sav svoj raspoloživi doprinos borbi slobodoljubivih i miroljubivih nacija protiv snaga nacističkog zla i, krvlju njenih vojnika i njenim ratnim naporom, izborila pravo da bude među ljudima koji su osnovali Ujedinjene nacije.
29. novembra 1947. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je prihvatila rezoluciju kojom se poziva na osnivanje Jevrejske države u Erec Izraelu; Generalna Skupština je pozvala stanovnike Erec Izraela da učine sve što je potrebno da se ta rezolucija implementira. Ovo priznanje Ujedinjenih Nacija u vezi sa pravom jevrejskog naroda za osnivanjem svoje Države je neopozivo.
Ovo pravo je prirodno pravo jevrejskog naroda da bude gospodar sopstvene sudbine, kao i sve druge nacije, u svojoj suverenoj Državi.
Stoga članovi i predstavnici Jevreja Palestine i Cionističkog pokreta su se sastali ovde, na dan prestanka Britanskog Mandata nad Erec Izraelom i, snagom našeg prirodnog i istorijskog prava i na osnovu snage rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, OVIM PROGLAŠAVAJU OSNIVANjE JEVREJSKE DRŽAVE U EREC IZRAELU, DA OD SADA BUDE ZNANA POD IMENOM DRŽAVA IZRAEL.
MI OGLAŠAVAMO da će, sa početkom od trenutka prestanka Mandata, od večeras, večeri Šabata, 6. Ijara 5708. (15. maja 1948.), sve do postavljenja izabranih, redovnih vlasti Države u skladu sa Ustavom koji će doneti Ustavotvorna Skupština ne kasnije od 1. oktobra 1948., Narodno Veće predstavljati Privremeno Veće Države, a njen izvršni organ, Narodna Uprava, će biti Privremena Vlada Jevrejske Države, od sada zvane „Država Izrael”.
DRŽAVA IZRAEL će biti otvorena za jevrejsku imigraciju i Okupljanje Izgnanih; biće zasnovana na slobodi, pravu i miru kao što su predvideli proroci Izraela; brinuće se o potpunoj jednakosti socijalnih i političkih prava svih njenih građana bez obzira na veru, rasu ili pol; garantovaće slobodu veroispovesti , savesti, jezika, obrazovanja i kulture; čuvaće Sveta Mesta svih religija; i biće verna principima Povelje Ujedinjenih macija.
DRŽAVA IZRAEL je spremna da sarađuje sa agencijama i predstavnicima Ujedinjenih Nacija u sprovođenju rezolucije Generalne Skupštine od 29. novembra 1947. i sprovešće sve potrebne mere da ostvari ekonomsku uniju celog Erec Izraela.
APELUJEMO na Ujedinjene Nacije da pomognu jevrejskom narodu u izgradnji Države i da prime Državu Izrael u savez nacija.
APELUJEMO – u trenutku napada uperenog protiv nas već mesecima – na arapske stanovnike Države Izrael da sačuvaju mir i učestvuju u izgradnji Države na osnovi punog i jednakog državljanstva i budućeg suučestvovanja u privremenim i stalnim institucijama.
PRUŽAMO ruku svim susednim državama i njihovim narodima i nudimo mir i dobrosusedstvo i apelujemo na njih da stvore veze saradnje i međusobne pomoći sa suverenim jevrejskim narodom nastanjenim u sopstvenoj zemlji. Država Izrael je spremna da učini sve što je u njenoj moći u korist zajedničkog napora ka napretku celog Bliskog Istoka.
APELUJEMO na jevrejski narod širom Dijaspore da se okupi oko Jevreja Erec Izraela u zadacima imigracije i izgradnje i da stanu uz njih u velikoj borbi za ostvarenje vekovnog sna – vaskrsnuća Izraela.
IMAJUĆI VERU U SNAGU IZRAELA[a], STAVLjAMO SVOJE POTPISE NA OVAJ PROGLAS NA SEDNICI PRIVREMENOG VEĆA DRŽAVE, NA TLU OTADžBINE, U GRADU TEL-AVIVU, NA VEČE ŠABATA, 5 DANA IJARA 5708. (14. MAJA 1948.)
David Ben-Gurion, Danijel Auster, Mordehaj Bentov, Jichak Ben Cvi, Elijahu Berlinj, Fric Bernštajn, Rabi Volf Gold, Meir Grabovski, Jichak Gruenbaum, Dr. Abraham Granovski, Elijahu Dobkin, Meir Vilner-Kovner, Cerah Varaftig, Hercl Vardi, Rahel Koen, Rabi Kalaman Kahana, Saadia Kobaši, Rabi Jichak Meir Levin, Meir David Lovenštajn, Cvi Lurija, Golda Mierson, Nahum Nir, Cvi Segal, Rabi Jehuda Lajb Hakoen Fišman, David Cvi Pinkas, Aaron Cisling, Moše Kolodni, Eleizer Kaplan, Abraham Kacnelson, Feliks Rosenblut, David Remez, Berl Repetur, Mordehaj Šatner, Ben Cion Šternberg, Bekhor Šitrit, Moše Šapira, Moše Šertok.
Izvor[uredi]
- Službeni list Države Izrael, br. 1 od 5. ijara 5708. (14. maja 1948.)
Napomene[uredi]
- Ova deklaracija je doneta uveče, odnosno u 16:00 časova 14. maja, jer prema jevrejskom računanju dan počinje zalaskom sunca, a ne u ponoć. Ovaj sistem se još primenjuje i u pravoslavnoj crkvi gde zalaskom sunca počinje bogoslužbeni dan (te je tako večernja služba prva služba u novom danu)