Veće mi je hvala dodijala
I ta hvala od dva brata moja,
Do dva moja brata Banovića,
Hvaleći mi moga dragog dvore:
"Ja da znadeš, naša seko draga, 5
Kakvom smo te mladom momku dali[1]!
Dvori su mu, kano ravno polje,
U dvoru mu dva zlatna direka[2],
Uz direke gondža-ruža raste,
A po dvoru lete sokolovi, 10
I u dvoru žarko sunce sija!"
A ja odoh, da im vidim hvalu;
Ljepši dvori, nego braća kažu:
Što u dvoru dva zlatna direka,
Ono mi je svekar i svekrva; 15
Što pokraj njih gondža-ruža raste,
Ono mi je mlada zaovica;
Što po dvoru lete sokolovi,
Ono su mi braća djeverovi;
Što u dvoru žarko sunce sjaše. 20
Ono ti mi moj dragi bijaše.
