Pređi na sadržaj

DAVNO BEŠE...

Izvor: Викизворник
DAVNO BEŠE...
Pisac: Mita Popović



* * *


     DAVNO BEŠE...
            
Davno beše... još onda su crne
     Bile moje vlasi,
A vetrove još dizali nesu
     Česti mi uzdasi.

Davno beše!... Od jutarnje rose
     Mlađa si mi bila,
Pa k'o čela pored ruzmarina
     Šarne snove snila.

Mirno beše, k'o tiče u gnjezdu,
     Srce ti u grudi;
Nesi znala: šta je život kleti
     Šta li zlobni ljudi?

Pa još onda, kad još ni za ime
     Moje čula nisi:
Nad i ponos, sreća i blaženstvo
     Bila meni ti si.

Verno sam te, kao senka telo,
     Ja pratio svuda;
Srce mi se topilo od milja
     K'o snežana gruda.

Nesi znala, da te volim, ljubim
     Ognjeno, beskrajno,
Te si zrake od mene odnela
     Sunce moje sjajno!

Al' nevolje, k'o surove vojne,
     Nasrnuše na te,
Crni gavran, — krvopija tuga
     Klala, kidala te.

Al' oblaci stare ti već tuge
     Zaboravu grede,
Samo što još iz prošlosti na te
     K'o divovi glede.

Pa hoćeš li?... hoćeš li se sade
     Meni odazvati?
Il' ćeš ruku, il' ćeš srce vrelo
     Drugom bojim s' dati?

Il' valjda ćeš?... al' za što te pitam?
     Za što li te vređam?
Zašt' sujetno teške svoje bole
     Ovde da ti ređam?

Kraljica si!... na prestolu sediš
     Moj zumbule viti,
Pa meni je i suviše dosta
     Podnožje ti biti!



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.