Gazda Jakov/20
| ◄ XIX ПОЈАВА | XX POJAVA | RJEČNIK ► |
XX POJAVA
SIMO, JOVO, JAKOV
SIMO (Zadihan. Drži štap izdignut, kao da će nekoga udariti njime): Zar tako, prijatelju?
JOVO (Zadihan): Zar tako?
SIMO: To ti je poštenje?
JOVO: To li je trgovački?
SIMO: Da nas prevariš k’o nikoga...
JOVO: I da nas obrukaš...
JAKOV: Ama, šta je, ljudi?... Koji je đavo?...
SIMO: Šta se pretvaraš, zlikovče?... Bio kod kuće, a ne znaš.
JOVO: Kajišaru!
SIMO: Ko da nijesi svojim očima vidio!
JOVO: I k’o da nijesi čuo!
JAKOV: Ama, šta sem vidio i čuo? Ja nijesam vidio ni čuo ništa.
SIMO: Bila je bruka!
JOVO: Grdna bruka!
SIMO: Smije nam se svijet.
JOVO: I ruga nam se...
SIMO: Kažu: uteče ti snaha.
JOVO: A meni: uteče ti žena!
JAKOV: Ljubica utekla?... To je laž!
SIMO: To je istina!...
JOVO: Čista istina!
JAKOV: Ama, kakva istina? O čemu vi trabunite?... Jeste li pjani, ili ste pomahnitali?... Danas mi baksuz dan, pa samo s pjancima imam posla!... Evo Ljubice u svojoj sobi, zdrava je i živa i ne misli o bježanju. Ako ne vjerujete, a vi gledajte svojim očima! (Otvori vrata od Ljubičine sobe i zastane ubezeknut) Nema je!
SIMO: Odbjegla ti s Milanom!
JAKOV: Šta? S onim hajdukom? I on da je uzme?... I on da bude moj zet i našljednik! I on da rastače sve, što sam ja pošteno stek’o... (Drekne) Jok! Nipošto! (Zgrabi od Sima štap i poleti) Iđam za njim da ga ubijem, da otmem!... (Poleti, pa zastane) Ama, sad je kasno! Oni su otišli, bruka je pukla!... (Očajno sklopi ruke) I on mi zet!... On će sve ovo prevrnuti!... On će mi i kosti u grobu prevrnuti... Odreć’ ga se ne mogu, on mi je nešljednik!... (Uhvati se za glavu) Jakove, mahnita glavo, što si se rodio? (Drekne kao van sebe) Smak svijeta!... Strašni sud!... Sve se okreće!...
|