Pređi na sadržaj

Vladislav/26

Izvor: Викизворник

POZORJE PETO

David, bivši.



VLADISLAV: Nosiš li mi i ti kakvu užasnu novinu?
DAVID: Kralju, polak užasnu, jer Vladimir nije na putu ubijen.
VLADISLAV: Havole!
DAVID: Najpodlije duhove izabrao si za pratioce. Sa ženskim strahom strepljahu oni i od spavajućeg neprijatelja. Triput su se nakanjivali, i triput podlo od tog odstupili.
VLADISLAV: Ovaj dan mora da je paklenim slovima u knjizi večnosti napisan. Zar hoćete da se čudo načini, da sam Vladimiru život ugasim?
DAVID: Trepet me obuze pri ovako nepovoljnoj vesti. U nedoumiju zgrabim sam i bez pitanja nešto, ne znam, jesam li pogodio.
VLADISLAV: Kako, govori!
DAVID: Poznavao sam dva odvažna muža, u kojima sam često znake neustrašivosti viđao. Njih sam poslao izvršiti nameru.
VLADISLAV: Mudri Davide!
DAVID: Kazao sam im da je volja kralja, i da ih carska nagrada očekuje.
VLADISLAV: Neka ištu što im srce zahteva, kamen iz moje krune nagradiće njihovu veliku uslugu. Samo da nas i tu nadežda ne izneveri.
DAVID: Ne brini se, kralju Vladislave. Još nigda verne ove sluge obmanule nisu.
VLADISLAV: Sad ti malo slobodnije dišem. Kakav sam ti otoič bio! Stidim se, Davide, ispovediti, malo bi me dete poplašilo. Jesi l' čuo za Elemaga?
DAVID: Ivica se s njime združio.
VLADISLAV: Odmetni Ivica, hoće li ga jedanput samo moje ruke videti?
DAVID: Njihovo naprezanje čini mi se kao usiljavanje utopljenika; otima se rukama, a sve većma gnjavi se u propast.
VLADISLAV: Narod mi je veran?
DAVID: Do danas svi podanici. Radomirovu dobrotu ne mogu da zaborave, no opet sila iščekuju od junaštva tvoga.
VLADISLAV: Neka iščekuju, neće ih nadežda preko trule daske prevesti. Verni Davide, druže sreće moje, još mnogo bura imamo da preturimo, junače. Radi sa svom snagom, znoj se na poprištu slave i tvoje i moje, lepi nam se izgledi ukazuju; Bugarska, Dirahium, Srbija — ha, kad na Srbiju pomislim, utroba mi se potresa, Vladimir još živi, Davide, jošte živi.
DAVID: I Radomir je živeo. Je li on samo nogom našu zemlju dodirnuo, neće ga više Srpkinja pozdraviti.
VLADISLAV (uhvati ga za ruku): Kralju Dirahiuma, Nestorica predvodi vojsku protiv Elemaga. Idi i pomozi mu mudrim tvojim sovetom.
DAVID: Ja ću se milosti kralja moga zaslužan pokazati. (Ode).
VLADISLAV: Šta je čovek bez pouzdanih prijatelja, kad ga besnilo nepogoda okruži? Nije nadežda bila pijana, kad me je lepim izgledima hrabrila.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.