Pređi na sadržaj

Vida

Izvor: Викизворник
Aleksa Šantić

Kraj stazice, sred travice,
    Pune milja, pune baja,
Gdje rosice miljenice
    Pokazuju nevin-sjaja:

U ritama Vida sama,
    K'o tičica bez svog jata -
Tužno sjedi, bolno gledi
    Jad joj srce obuhvata.

Ljubičica i ružica
    Kotarica kod nje mala;
Ruzmarina, divnog krina,
    U kitice savezala.

Pružila je, podigla je
    U ručici te miline;
Niti zbori, nit' govori,
    Samo gledi u visine...

A po stazi sv'jet prolazi -
    Sred mirisnog stiže kraja,
Pesmu pjeva, grudi zgr'jeva,
    Nestaje mu svakog vaja.

Al' ni jedno čedo b'jedno,
    Oko nije pogledalo,
Nit' na licu boljeticu
    Njemu tužnu pročitalo:

"Pomoć, pomoć, sv'jete, pomoć!...
    Bolna mi je mila mati,
Nema sanka, svakog danka
    Sve to veće bolje pati...

Za paricu naj ljubicu,
    I kiticu krina meka;
Za paricu naj ružicu, -
    Pa da kupim majci l'jeka...

Da ublaži, da osnaži
    S njim bolane svoje grudi,
Pa da gleda još svog čeda,
    Što se za njeg muči, trudi...

A ja šta bi', snaga slabi'
    'Vako mala na sv'jet bila?
Kad bi raka gustog mraka,
    Moju majku zapljenila? -

Pomoć, pomoć, sv'jete, pomoć!...
    Ta ne meni, siročetu; -
Majka čeka davno l'jeka,
    Da ublaži bolju kletu...

Zašto, ljudi, pogled tudi
    Dolje na me ne baciste?
I paricu za ružicu
    Siročetu ne pružiste?

Zar ne znate, zar nemate
    Dužnost svetu pred očima?
Zar u sjaju, uživanju
    Sa srca se vašeg snima?

Vršite je! Ona sve je!
    Plete v'jenac vašoj glavi!
Nakon vaše smrtne čaše
    Ona živi, a u slavi!

Na grob sije, što vas krije -
    Svjetlost joj je vječnost prava! -
Vršite je! Ona sve je!
    Spomen vašoj glavi dava!"