Beleška o savetovanju (konferenciji) kod Firera o situaciji u Jugoslaviji nakon izvršenog puča 27. marta 1941.g.

Operativni štab Vrhovne komande

Oružanih snaga

Poverljiv komandni predmet

3/2a k. 1 Berlin 27. 3. 1941

Akt samo za načelnika Samo po oficiru

1. primerak Operativnom štabu Vrhovne komande 2. primerak L 3. primerak W.Kr.G.

Savetovanje o situaciji u Jugoslaviji

Prisutni:

Firer Rajhsmaršal Načelnik Vrhovne komande Oružanih snaga Načelnik Operativnog odeljenja General-potpukovnik Bodenšac Pukovnik Šmunt Kapetan fregate fon Putkamer Potpukovnik Šerf Major fon Belov Major Kristijan

Kasnije su pozvani:

Vrhovnik komandant Kopnene vojske Načelnik generalštaba Kopnene vosjke Pukovnik Hojzinger Potpukovnik Siverit Ministar Inostranih poslova Poslanik Hevel General-major fon Valdau Pukovnik Šmit General-major fon Rintelen

Firer

Opisuje situaciju u Jugoslaviji posle državnog udara. Konstatuje da je Jugoslavija nesiguran faktor u odnosu na predstojeću operaciju „Marita“, a još više na planiranu operaciju „Barbarosa“. Srbi i Slovenci nikada nisu bili naklonjeni Nemcima. Vlade nikada nisu čvrsto sedele u sedlu, zbog nerešenog nacionalnog pitanja i oficirske kamarile, koje su bile sklone državnim udarima. Zemlja je do sada imala samo jednog snažnog čoveka, Stojadinovića, čiji pad je Namesnik, knez Pavle dozvolio na svoju štetu. Momenat za upoznavanje stvarne situacije u zemlji i njenog stava prema nama, za nas je povoljan kako iz političkih tako i vojnih razloga. Da je vlada oborena za vreme operacije „Barbarosa“, posledice po nas bi morale da budu znatno teže. Firer je odlučio da se preduzmu sve potrebene mere – ne čekajući na moguće izjeve lojalnosti nove vlade – da se Jugoslavija razbije vojno i kao državna tvorevina. Spoljnopolitički se neće postavljati nikakva pitanja niti ultimatumi. Uveravanja jugoslovenske vlade koja se ubuduće ionako ne mogu uzimati ozbiljno, biće primljene k znanju. Napad će otpočeti čim za njega pripremimo odgovarajuća sredstva i trupe. Važno je da se radi što je moguće brže. Pokušaćemo da susedne države pri tom uzmu pogodno učešće. Vojnu pomoć protiv Jugoslavije treba zatražiti samo od Italije i Mađarske, a u izvesnom smislu i od Bugarske. Rumuniji pripada, ugalvnom, zadatak obezbeđenja prema Rusiji. Bugarski i mađarski poslanik već su o tome obavešteni. Dučeu će biti upućen aporuka još u toku dana. Od naročitog je političkog značaja da se na Jugoslaviju udari nemilosrdnom žestinom i da se vojni poraz zada munjevitom akcijom. Na taj način bi Turska bila dovoljno zastrašena što bi povoljno uticalo na kasniji pohod protiv Grčke. Treba računati s tim da će tokom napada Hrvati prići na našu stranu. Odgovarajuća poltička naknada (docnija autonomija) buće im osigurani. Rat protiv Jugoslavije mogao bi da bude veoma popularan u Italiji, Mađarskoj i Bugarskoj, pošto ovim zemljama treba staviti u izgled dobijanje izvesnih teritorija: Italiji – jadransku obalu, Mađarskoj Banat, Bugarskoj Makedoniju. Ovaj plan iziskuje da ubrzamo što je moguće više sve pripreme i prikupimo tako jake snage da slom Jugoslavije usledi u najkraćem roku. U vezi s tim početak operacije „Barbarosa“ mora se odložiti za četiri sedmice.

Vojne operacije moraju se odvijati na sledeći način:

1.) Operaciju „Marita“ otpočeti što je ranije moguće, s ograničenim ciljem da se osvojig rčka Trakija i Solunski basen sve do visinskog predela Edese; pri tom izvršiti obuhvat preko jugoslovenske teritorije. 2.) sa prostora južno od Sofije izvršiti prodor u pravcu Skoplja, radi rasterećenja boka italijanskog fronta u Albaniji. 3.) sa prostora oko Sofije izvršiti prodor jačim snagama u pravcu Niša i dalje ka Beogradu u sadejstvu sa: 4.) nadiranjem jačih nemačkih snaga sa prostora oko Graca i Klagenfurta (Celovec – pr. a.), u jugoistočnom pravcu s ciljem razbijanja jugoslovenske vojske

Za operacije pod tačkama 2) i 3) treba privući snage iz grupe koja je određena kao zaštita prema Turskoj, zatim prekobrojne jedinice Južnog fronta i Armijske rezerve. Obezbeđeenj prema Istoku treba da preduzmu, s jedne strane, bugarske snage pojačane jednom oklopnom divizijom prebačenom iz Rumunije, a, s druge, rumunske snage, kojima treba ostaviti samo jednu oklopnu diviziju. Za opeaciju pod tačkom 4) snage se mogu uzeti iz ešalona koncentrisanih za operaciju „Barbarosa“. (Pri tom brzina dolazi u prvi plan). Snage moraju biti odmerene tako da budu u dovoljnoj jačini. Italijanima se postavlja kao glavni zadatak da za sada najpre obustave sve vojne akcije protiv Grčke, da se dovoljno zaštite prema jugoslovesnskoj granici i da iz Istre sa armijom „Po“ preduzmi operacije radi obezbeđenja desnog nemačkog boka.

5.) Vazduhoplovstvu će biti glavni zadatak da, što je pre moguće pre, otpočne razbijanje jugoslovenskih vazduhoplovnih baza i da uzastopnim napadima razori glavni grad Beograd, a pored toga da potpomaže napredovanje kopnenih jedinica. U tu svrhu mogu se koristiti i mađarske vazduhoplovne baze.

Vrhovni Komandant Kopnene vojske

Firerov operativni plan poklapa se sa onim koji smo mi predvideli. Za početak „Marite“ može ostati 1. april, zavisno od vremenskih prilika. Početak nastupanja ostalih udarnih grupa, zavisno od strategijskog razvoja, biće moguć između 3. i 10. aprila. Pitanje da li će južne udarne grupe, u slučaju brzog napredovanja, imati odrešene ruke za dalje vođenje operacije „Marita“ Firer je načelno odredio, uz zahtev da se operacije ne ispuštaju iz ruku već čvrsto vode. Vrhovni komandant Kopnene vojske podneće noćas do 03:00 časova pismeno svoj plan.

Vrhovni komandant Ratnog vazduhoplovstva

Saopštava da vazdušni napadi Osmog vazduhoplovnog korpusa iz Bugarske mogu otpočeti odmah, ali da je vazduhoplovstvu za koncentrisanje jačih vazduhoplovnih snaga potrebno dva-tri dana vremena. Namerava da u prostor oko Beča i Graca, i u Mađarsku, dovede veće jedinice borbenih i aviona za obrušavanje. Po potrebi na južno-italijanske aerodorome dovešće snage Desetog vazduhoplovnog korpusa. Biće posvećena pažnja pojačavanju protivavionske odbrane Beča, Koruške i Štajerske.

Firer

Naređuje da se odmah pristupi svim pripremama. On očekuje da mu se u toku večeri 27. marta dostave planovi pojedinih delova Oružanih snaga. Generalu fon Rintelenu naređeno je da noću, 27. marta, primi poruku i usmena uputstva Firera.

(Original : AVII, Nemačka arhiva, kutija 1, fascikla 2, dokument broj 3)

Dodaci

Ovaj zapisnik je bio priložen u dokaznom postupku na suđenju pred Međunarodnim sudom u Nirnbergu 1946.g.. Ono čega u njemu nema, što nije bilo zapisano a izrečeno je na pomenutom savetovanju može se saznati iz izjava i svedočenja kao i iz dokumenata i zaostavštine nemačkih generala i feldmaršala koji su tom događaju prisustvovali.

Vilhel Kajtel, feldmaršal (lične beleške uoči suđenja u Nirnbergu):

„Pošto su se sva pozvana gospoda okupila – ministar Spoljnih poslova, najviši komandanti Glavne komande kopnene vojske i Ratnog vazduhoplovstva – Hitler nam je predočio na svoj, nama već dobro poznati način, a to je, kao i uvek bilo naređenje – situaciju i njegove namere posle prevrsta u Jugoslaviji: napad na Jugoslaviju u što je moguće kraćem roku. Armija Lista okrenuće nadesno, napadajući s istoka, jakim severnim krilom – na Beograd; nemačke i mađarske snage sa severa, preko Dunava, zauzeće Beograd. Ovde će biti angažovana nova armija iz pozadinskog ešalona snaga predviđenih za istok, tj. za sovjetsku Rusiju. Glavna komanda Kopnene vosjke i ratno vazduhoplovstvo treba hitno da podnesu predloge. Sa Mađarskom – rekao je Firer – on će sam srediti sve neophodno. Još danas će poslati u Budimpeštu poslanika Stojaija. Predlog generala Jodla, po kome bi jugoslovenskom režimu ipak trebalo najhitnije uputiti ultimatum, Firer je energično odbio. Ministru Ribentropu u vezi s tim Firer uopšte nije dao ni da dođe do reči. Fon Brauhič je, između ostalog, primio od Firera uputstvo da snage koncentriše tako da javni saobraćaj vidno ne ograniči. Diskusije više nije bilo. Hitler je napustio salu sa gospodinom ministrom Spoljnih poslova radi razgovora sa mađarskim poslanikom koji ih je čekao. Nama ostalima posle kraćeg razgovora Halder – Jodl perostalo je samo da prionemo na posao.“

Franc Halder, general-pukovnik (svedočenje):

„Čim je ušao u salu, Firer se posle kategoričkog saopštenje da je odlučio da energično potpuno razbije Jugosalviju – uzrok: prevrat u Beogradu – okrenuo meni sa pitanjem: „Koliko vremena Vam je potrebno da nastupite protiv Jugosalvije i na koji način mislite da te operacije treba da budu vođenje?“ Na prvi deo pitanja teško mi je bilo da odgovorim tek tako nešto određenije. Tek na njegovo insistiranje predložio sam rok od osam do deset dana, sa rezervom da treba predhodno izvršiti još jedan, konačan proračun. Mnogo štošta zavisilo je, naima, od sastava nove armije koju treba pokrenuti u napad iz Austrije i Mađarske. U vezi sa drugim delom pitanja nije bilo teškoća. Hitler je prihvatio varijantu koju smo prethodno pertresli glavni komandant Kopnene vojske i ja. U jednom trenutku došlo je do dijaloga u ovom smislu: Firer: - „Barbarosu“ moramo odložiti.Koliko nedelja? Fon Brauhič: - Najmanje četiri, najviše šest od roka predviđenog za azvršetak svih priprema. (Taj rok je inače bio 15. maj 1941.g.) Firer: - Nisam saglasan! Ne sme biti više od četiri nedelje odlaganja ... “

Alfred Jodl, general-pukovnik (saopštenje Operativnom štabu Vrhovne komande Oružanih snaga nakon povratka sa „Savetovanja o Jugoslaviji“):

„Firer je odlučio da napadne i razbije Jugoslaviju. To sada znači izmenu toka priprema za Istočnu kampanju. I „Marita“ se mora preinačiti. Glavna komanda Kopnene vojske hitno pristupa izradi novog plana – „Poduhvata 25“, protiv Jugoslavije. Naka sam Gospod Bog bude od pomoći Brauhiču i Halderu. Mi u našem štabu imamo neodložan zadatak, danas popodne i tokom ove noći, da završimo predlog plana koordinacije naših i italijanskih snaga za ratnu kampanju protiv Jugoslavije ... “

(Ovu izjavu je general-major Valter Varlimont, zamenik načelnika Operativnog odeljenja Vrhoven komande Oružanih snaga dao autoru knjige koje je korišćena kao literatura 2. maja 1969.g., u smislu da mi u je njegov šef,m general-pukovnik Jodl prenao utiske sa „Savetovanja o Jugoslaviji“, u smislu kako je bilo navedeno predstojećim zadacima. Varlimont se ogradio u pogledu reda reči i rečenica, ali je jamčio za smisao saopštenja generala Jodla.)

Literatura:

• Mihailo Marić, „Uništiti Jugoslaviju“ – Hitler i nemački generali u Aprilskom ratu 1941., Vuk Karadžić, Beograd, 1984.g.