Зец тјеран од хрта, по пољих јур биже,
често се обрта једа га хрт стиже.
Ја се тач озирем, прид вилом кад буду,
а жељом умирем, ком је се избуду;
зашто ме ње лице љувено уцвили, 5
јакино грлице кад сокол раздили.
Младос се и вриме у жељах истраја
слидећи ње име и љепос од раја;
у дворби много лит тој вили јер стоју,
тер хоће одолит да ништа достоју. 10
Ни друго у мени желин'је ни сам рад
нер да би љувени на свити судац сад,
да прида њ за мал час жељно се потужу
јер свитал ње образ замани све служу.
Ово се ли тужу, слишај ме окол вас,
јер згубља ми јур душу а себи славан глас. 15
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
