Забиљешка са савјетовања високих њемачких политичких, војних и полицијских личности о четничком питању у Србији, 8. октобра 1944.

Извор: Викизворник

Забиљешка са савјетовања високих њемачких политчких, војних и полицијских личности о четничком питању у Србији, одржаног 8. октобра 1944.

.......

Обавјештајно одјељење/Абwехр

Меморандум о савјетовању одржаном 8.10.1944 пријеподне

Присутни:

- Фелдмаршал Фреихерр в. Wеицхс

- Посланик Неубацхер

- СС генерал Каммерхофер

- Генералштабни пуковник в. Харлинг

- СС генерал Бехрендс (накнадно)

Састанак је одржан на тражење посланика Неубацхера, који је овом приликом хтио изложити своје приједлоге о даљњем третману четничког питања у Србији. Он је изнио сљедеће:

Премијер Недић је потпуно сломљен човјек. За то има више разлога, као што су посљедице недавних дешавања у земљи, као и то да ниједна од његових жеља, које је задњих година достављао, није била испуњена. Због тога се, на потицај посланика, пребацио у Беч.

Са проглашењем Србије за ратну зону, влада је престала постојати. Дат је потицај да се извјестан број службеника под пријетњом смртне казне повуче са Армијском групом [Србија] и да, у одређеном облику настави управљати земљом извана (пријетња смрћу има служити искључиво у као оправдање за горенаведне службенике).

Дража Михаиловић ће наставити борбу против комунизма. Његове јединице се већ боре са Титовим трупама и имају дјеломично везу са њемачким јединицама (пуковник в. Јунгфелд, генерал Мüллер). Сада је ствар у томе, како употребити четничке јединце као претходнице и осигурање за комуникације приликом предстојећег измјештања њемачких трупа из Србије. Притом се неће моћи избјећи да четници, пратећи могуће покрете њемачких трупа ка западу, не доспију на тло Хрватске. Тиме би се они нашли на територију контролисаном од стране усташких јединица, које данас, више него икада прије, воде борбу до уништења свега што је српско. Посланик Неубацхер сматра да је нужно да главнокомандујући југо-истока [в. Wеицхс] изда наредбе које би омогућиле даљње кориштење четника у Хрватској, не обраћајући пажњу на питања суверенитета и граница.

Господин главнокомандујући је мишљења да је данас, више него икад, потребан сваки борац за борбу против комунизма. Ту се у првом реду ради о четницима. У ту сврху би се четничке јединице требале ставити под јединствену команду; Виши СС и полицијски вођа би, у уској сарадњи са Армијском групом „Србија“ био погодна личност за то. Сад је ствар у томе како њега вратити назад у Србију. Затим је главнокомандујући скренуо пажњу на тешкоће са амбасадом у Загребу, као и са вишим круговима, које ће произаћи из ангажмана четника у Хрватској. Главнокомандујући се обавезао да ће послати одговарајући извјештај Врховној команди копнене војске о очекиваном развоју догађаја. Слање ће услиједити паралелно са извјештајем које посланик Неубацхер кани послати министарству вањских послова.

На питање г-дина фелдмаршала докле се стигло са евакуацијом Фолксдојчера, Виши СС и полицијски вођа Обергруппенфüхрер Каммерхофер је рекао да је од Реицхсфüхрера Химмлера добио одријешене руке у овој ствари, и да је са евакуацијом већ отпочето. При томе је истакнуо да мушкарци који могу бити од користи трупама бити евакуисани што је касније могуће. Он иначе не сумња да ће у потпуности извршити задатак који му је повјерен. Његова молба је само састојала у томе, да му се приликом додатног кориштења транспортних капацитета изађе у сусрет, и ако је могуће, помогне са додатним жељезничким капацитетима.

У вези са преласком четника на хрватски териториј, указао је на потешкоће које ће због тога аутоматски настати због неразумљиве и необуздане политике истребљења Срба коју спроводе Хрвати. Ипак је убјеђен да ови посљедњи, због мале борбене вриједности усташа, неће наступити против јединствених, у борби прекаљених четничких јединица. Додао је и то да је Реицхсфüхреру недвојбено ставио до знања да је етнички сукоб у Хрватској несношљив. Обавезао се да ће пренијети мишљење главнокомандујућег и посланика Неубацхера о неопходност преласка четничких јединица у Хрватску ради потреба вођења рата.

На питање г-дина фелдмаршала постоји ли могућност комунистичког устанка у Београду, Виши СС и полицијски вођа Обергруппенфüхрер Бехрендс је одговорио одречно, истичући да су сталним прочешљавањем у посљедње вријеме уклоњени сви они комунисти који би на било који начин могли учествовати у таквој акцији. На питање гдје се налазе комунисти затворени у концентрациони логор, Бехрендс је одговорио да су сви побијени. На крају је скренуо пажњу на то да је у четничке редове успио убацити довољно јаке групе Службе сигурности [СД-Сицхерхеитсдиенст], које имају остати са четницима и убудуће. На то је главнокомандујући примијетио да је само то довољан разлог зашто би се водство над четницима требало повјерити искључиво Вишем СС и полицијском вођи.


Извор: НАW, Т-311, Ролл 194, 000045-6. [1]