Пређи на садржај

Вај мени небогу нада све младости

Извор: Викизворник
Вај мени небогу нада све младости
Писац: Непознати аутор
634. песма првог дела Рањинина зборника.



* * *


Вај мени небогу нада све младости,
   ки пријат не могу ни једне радости,
ни покој негли труд, да ни смијех негли плач;
   зач је тој мени суд да живем небог тач,
да служим, а стећи не могу ни стигнут, 5
   вај тамној несрјећи, виђ, да сам у ње скут.
Вај смрти немила свакојзи нарави,
   камо си занила? ходи ме задави,
јере ми додија несрјећа немирна
   и љуће нег змија израни чемерна; 10
ер небог да станем на ками становит,
   да се прије растанем, пропал бих на он свит;
и свуди куди грем, свуд ми је протива.
   Тим желим да умрем, да ми дух почива;
ер би ми душици без тијела бил' боље 15
   у горкој тужици све патит невоље
неголи овакој насвакчас да сахнем,
   а слидим непокој, доколе издахнем.
А мудри говоре, најлише Сенека,
   да ништор није горе нег немоћ без лијека. 20
Ну ка је хуђа ствар, која ли тај немоћ
   нег служит у нехар за службу стећ не моћ?