Пређи на садржај

Све је већ жесточиј' удорак ки мени

Извор: Викизворник
Све је већ жесточиј' удорак ки мени
Писац: Динко Златарић



* * *


  


ПЈЕСАН LXI

   Све је већ жесточиј' удорак ки мени
из лијепе вил очи дони стрил љувени.
   Налипом трована би стрила бодљива,
приљута ње рана и ључа свеђ бива,
   ш ке мене плам хара невидјен, и свакчас 5
веома се разгара и стјече већу влас.
   У прсех свеђ носим обличе жудјено
украсом јур мнозим све сунцу такмено.
   Свеђ ми се драг поглед и образ призира,
у мени тер нî ред у жељах без мира. 10
   Желим ја љепоту и разум неизмијерни,
поштење, доброту, кој на свит слике нî,
   тер нијесам вик миран, сузе се свеђ роне,
и далек стоји сан ки мисли одгоне.
   Ни трпјет моћ веће сеј муке љувене, 15
нити знам што се ће учинит од мене.


Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.199-200, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.