Слиши мој пун јада уздихај и тужбу,
створен'ја сва сада скуп'те се у дружбу!
Не крен' се лисни влас, тих буди витре[н] ћух,
да чује свак мој глас, прî него пуштам дух;
најлише ви к мени на жалос приђ'те сад 5
сви ки сте жалосни ћутили пламен јад,
немила покли тач дâ мени за службу
уздихај, болес, плач, тугу, вај и тужбу.
Жал'те ме све горе, све птице, свака звир,
сва дубја, све море, све рибе, сваки вир, 10
кад ова од госпој му дворбу не плаћа
неголи живот мој напоспих прикраћа.
Плач' са мном суначце и зора свитлушта,
ер моје срдачце тужица не пушта.
Жали ме сва крипос небеска [с] звиздами, 15
покли час ње липос покоја не да ми;
и мјесец са свима небеси са мном цвил',
одколи не прима мољен'ја ова вил.
Плачи ме трн, драча, ер веће у мени
од суза и плача прилике моје нî. 20
Здруж'те мој тужни вај све воде, сва врила,
кад мени вил овај милос је сакрила.
Зову још све рике, ке м' дажде и блати,
ер виђу довике мени је плакати.
Жали ме ноћ и дан, час, ура, хип и вик, 25
одколи нî ми дан бољезни мојој лик.
Жали ме пролитје и јесен и зима
и љето, кад битје у вај ме вазима.
Жал'те ме сва зел'ја, све траве, сваки цвит,
покли час весел'ја не имах на сај свит.30
