Пређи на садржај

Приславна мâ вило, кад почнем мислити

Извор: Викизворник
Приславна мâ вило, кад почнем мислити
Писац: Непознати аутор
620. песма првог дела Рањинина зборника.



* * *


Приславна мâ вило, кад почнем мислити
   достојно т' и мило кроз дар захвалити,
сва памет и вас ум, рич и глас у мени,
   и знан'је и разум, све се окамени;
јер нимам крипости ни моћи толике 5
   да можем задости дат хвале велике.
Кростој Бог истини, ки свему љувено
   створац би једини, молим га смиљено
да т' плати он, вило, ту љубав и милос
   против мени мило ку каже тва свитлос. 10
А ја т' моју младос не будем штедити
   на сваку тву радос ка би т' могла бити;
и вас мој вик имај на твôј заповиди,
   тер вирно вас имај како т' се узвиди.
Зач ме је свезала тва љубав не мала,
   и дар ми с' послала, - велика т' на њ хвала!15