Приблажен тко би знал свршен'ја од ствари,
зашто би он пријал да за свит не мари
неголи да тира тој вично иман'је
што море дат вира и с љубом уфан'је.
Ино је све ташто. То ли знат тко жуди, 5
истину навлашто, што с' видил ну суди;
а веће нећу рит. Тко има свој разум
приђе се пуст' умрит нер слидит љувен друм.
Напомена
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
