Пређи на садржај

Пјесни покорне краља Давида/Пјесан друга

Извор: Викизворник
Пјесни покорне краља Давида
Писац: Иван Гундулић
Пјесан друга


"Беати, qуорум ремиссае сунт иниqуитатес". Псал. 31

    Ах, блажени, ких велике
неправде су одпуштене,
и којијех су покривене
милосрдјем злоће прике.
    Ах, и блажен да у себи
по све вике човјек тî је,
кому дјело ни'едно није
ставио за гријех вишњи с неби:
    који живот свој одреди
тако чисто и праведно,
да зло у духу свому ни'едно
не станује гријешне зледи.
    Јаох, а зашто пун тамности
мучô ја сам гријех мој худи?
Вапијући вас дан свуди
схараше се моје кости.
    Зашто стоји врху мене
твоје тешке руке сила:
вили 'е свјетлос дана била,
вили тамнос ноћне сјене?
    Смерно сам се обратио
на невољу моју сада,
чим ме врти и пробада
оштра драча, гријех немио.
    Оповидјех, Господине,
ја сву злоћу моју теби,
и не оставих скровну у себи
неправеднос ме кривине.
    Ријех: "Казаћу проз ме усти
супроћ мени гријех мој Богу,
и немилос тај час многу
гријеха мога ти одпусти.
    Тим још молит твôј милости
свети ће се свиколици,
велећ: 'Засве да су прици
гријеси наши, Боже прости!'
    "А то, да кад вода истече
од невоље, тер све устопи,
њих не обујми, ни приклопи,
стојећи им надалече.
    О мој Боже, благо и мило
уточиште ти си моје,
од свих туга и зла, које
одсвуд ме је обкружило.
    Тијем, узроче изабрани
све радости ме довика,
од худијех обсједника
извади ме и сахрани!"
    На молитву моју с неби
одговара вишњи свети:
'Знање и мудрос у памети
с привидјенством дат ћу теби.
    Научит те ћу пут истини,
по ком имаш свеђ ходити,
над тобом ћу уставити
очи мојијех зрак једини'!
    О ви, ки сте сад у вају
и у тминах од згрјешења,
не будите као звјерења,
ки разбора не имају!
    Стисни жвалим, стегни уздами,
Господине, десни веће
свијем онијем, ки ти неће
приближат се међу нами!
    Педепсања мнократ многа,
кâ грешнику справна биће,
милосрдје обкружиће,
када грешник уфа у Бога.
    Радујте се у весељу,
весел'те се у радости.
о праведни, у милости
стојећ благом спаситељу!
    I ви, чистоћу и истину
ки у срцу уздржите,
хвалите се и славите
у милому Господину!
    Слава Оцу, Сину дика,
чâс светому Духу буди,
кô је одприје било свуди,
сад и вазда и у вик вика!