Пређи на садржај

Пјесанца свому ангјелу

Извор: Викизворник
Пјесанца свому ангјелу
Писац: Мавро Ветрановић


Пјесанца свому ангјелу


* * *


Ангјеле блажени, мој друже приславан,
   од бога ки с' мени за моју стражу дан,
молим те за сву моћ, при мени ти буди
   тер об дан и об ноћ чувај ме и бљуди.
Ти мене сабљуди блаженом области5
   од химбе злиех људи и од сваке напасти. —
Покли је ктио такој вишњи бог на неби,
   стражанин да си мој, молим се ја теби.
рад божје љубави милос ми дај твоју,
   да специ и јави почивам у гоју.10
Ако сам на дому, са мном се настани,
   и у труду свакому збљуди ме и схрани;
и путем куд ходим, чин' ступај мој сваки
   да с тобом проводим, ангјеле прислатки.
Јоште ми покажи туј љубав и милос,15
   потлачи и спражи сву дјављу усилос,
ногами тер стани, ангјеле мој присвет,
   на грлу сатани, који је дух проклет,
ки са мном бије бој сваки хип и свак час,
   посил'јем да дух мој повуче у пропас.20
Тој ли се свиес моја на коју злед пригне,
   чин љубав да твоја хрло ју подвигне,
за он криж присвети, на ком се достоја
   син бога пропети, молим те жељно ја,
не дај ми упасти у они стрмен јаз,25
   од вјечне пропасти вјекушти гди је плач.
Ако ли гдје зајдем невидом друм прави,
   чин милос да најдем при твојој љубави,
ангјеле мој присвет, тер милос не скрати,
   на први друм опет нер ли ме поврати,30
и с божјом милости вазда ме садружи,
   у вјечној мрклости да мој дух не тужи.
За веље мноштво тој од приљутиех рана,
   ке прија Јесус мој у тиелу свиех страна,
и остале све муке, ке подние за гриели мој:35
   не дај ме у руке сатани проклетој,
да мој дух не цвиели, да грозно не плаче,
   ако се разђиели од вишње полаче.
За тој те ја мољу, ангјеле блажени,
   у сваку невољу да будеш при мени;40
свуди ме садружи и у дне и у ноћи,
   да дух мој не тужи без твоје помоћи.
Бљуђи ме и владај у мјесту свакому,
   и дух мој ти предај створитељу мому,
с тобоме да дух мој у вишњој држави45
   гди је тамо вјечни гој, хвали га и слави,
да му сам на служби, подобно ако је,
   у ангјелској тој дружби, блажени гди стоје.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.