ПЈЕСАН БУГАРСКА
У попа Јована
до двије дјевојке:
једно је Јања,
друго Љиљана.
Вајмех си, Јањо, 5
на срцу рано!
душо Љиљано,
жалости моја!
I ја пођох попа
служити Јована 10
ни ради плате
ни ради хране,
нег ради Јање
и рад Љиљане,
мом срцу стрављену 15
приљуте дви ране.
Бијеле су кô млијеко,
румене кô русе
од веље љепоте
свудара чују се. 20
Служих га потпуно
за двије године
рад вила, за кијем
срце мê гине.
За љубав њихову 25
напрћен ја хођах,
кô мирно магаре
дрвима, и водах
што год се к нам дома
носити имало. 30
Ја за њих измијенут
срце ми 'е трчало;
и јутром и побид,
такођер вечером
ја за њих иструдих 35
потпуном свеђ мјером.
Али ови замани
сви труди мен' бјеху,
услишит невољна
гди ме оне не хтијеху. 40
Ја питах, ја просих,
кô труди ми хтијеху,
ал' ми оне немиле
не даше утјеху.
Што када ја видих, 45
мој удес стах клети
и клетвам надарих
ови плод проклети.
Проклета Јањо,
не веће рано! 50
худа Љиљано,
жалос не моја!
I ончас побјегох
из мрске теј стране
и с рухом калудрим 55
излијечих мê ране.
Не веће, Јањо,
на срцу рано,
ни већ, Љиљано,
жалости моја!60
