Услиши, боже мој, мој тешки непокој
и молбе моје;
пригни се гди молим, гани се мо'им болим,
ер вријем' ово је.
Гдје стојим, земље 'е крај, и шљем ти мој вапај,5
мним, не залуду,
чијем родне земље ван немило истјеран
живем у труду.
Ну што се бринем ја, кад помоћ свуд твоја
вјерно ме слиди? 10
Ти ступај мој стави, да крепко борави
како на хриди.
Ти си ме уздање ке доћи на мање
не може вику;
ти си твôм милости тврђа ме јакости 15
супроћ злобнику.
Ах уфам, не заман, вратит се родни у стан
и у цркву милу,
гди ћу свеђ боравит, и брањен и скровит,
у твому крилу. 20
О краљу свијех виши, ти кад ме услиши,
што да ме смете?
дијелиш бо ти свима што 'е тријеби људима
кî се боје те.
И мени, кî краљ сам тво'им вјернијем државам 25
подан сам оди,
живот ћеш узмножит, докле год буду бит
на свијет народи.
А пак ћу на неби прид лицем стат теби
напуњен дара,30
гди мјере твому ни смиљењу и истини
вјечнијех добара.
Тако ћу по вас вик уредни бит пјесник
имена твога,
харан ти све дни бит, дар носећ за завит 35
срца вјернога.
С почетка, кô њекад, у ово вријеме сад
и вијецим свими
и оца и сина и духа висина
сличну час прими.40
