Пјесан 8 (Никола Наљешковић)

Пјесан 8
Писац: Никола Наљешковић

* * *

8

Китице повита, по кли ми ти дође
   од оне врх свита једине госпође,
одавна ку дворим и с ке ћу још умрит,
   ради ње ер горим, а њојзи не смим рит.
Виђ сама, Китице, срце ме притужно 5
   ке пати тужице одкли је ње сужно.
Виђ сама бол'језан, виђ сама непокој,
   виђ [г]ди сам савезан, виђ трудни живот мој.
Виђ сама му мисал, виђ срце и душу
   гди сам њој записал до смрти да служу. 10
I засве ја затој не см'јем јој рич рити,
   нег мислим овакој цвилећи умрити.
Ер познам, јадовна ма младос ка тужи
   да није подобна такуј вил да служи.
Тере се ја боју гиздава тај вила 15
   да неби туј моју службу погрдила.
Толи јој угодан ови труд мој буде,
   сама ће н'јеки дан платит ми све труде.
Засве да туј плату ма младос не гледа
   у сребру ни злату тај вила да ми да, 20
нег у ње милости да буду ја живит,
   тој би ми задости, а не смим њојзи рит.

Извор

Пјесме Николе Наљешковића, Андрије Чубрановића, Мише Пелегриновића и Саба Мишетића Бобаљевића и Јегјупка незнана пјесника, Стари писци Хрватски, књига 8, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1876, стр. 9-10

M. Решетар: Исправци и додаци тексту старијех писаца дубровачкијех. I Пјесни љувене Николе Наљешковића, РАД Југославенске академије знаности и умјетности, книга 119, Загреб 1894, стр. 6

Никола Наљешковић: Књижевна дјела, уредник Амир Капетановић, Матица Хрватска, Загреб, 2005, стр. 15

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.