Пређи на садржај

Молим те, суначце, смилуј се на мене

Извор: Викизворник
Молим те, суначце, смилуј се на мене
Писац: Непознати аутор
599. песма првог дела Рањинина зборника.



* * *


Mолим те, суначце, смилуј се на мене,
   тер моје срдачце чин' да тач не вене;
ер ти ја не створих, госпође, жалости,
   ну свршено дворих твојојзи младости,
још свако тве хтјен'је сатворих љувено, 5
   да моје жељен'је утјешим скровено.
Још мишљу послужит теби ја, диклице,
   тако ми не тужит од жељне тужице,
тако ми не дворит горему од мене
   и тужно не вамрит од жеље љувене. 10
Затој те ја молим, гиздави мој цвите,
   чин' да се не болим толи ја крози те;
још нека невољу утјешим примило,
   јер за те ја жељу душу дат и тило.
Молим те, суначце, гиздава мâ вило, 15
   за рајско тве личце и грло прибило,
створи ми дар они који сам имал ја
   кадно ми поклони тве личце које сја,
кадно ме гиздави обљуби поглед твој.
   Молим те, објави и сада мени тој; 20
ер друго не желим мојојзи младости
   нег да се веселим кон твоје радости.
Ну памет постави, зашто ја рекох тој
   него цјећ љубави ку има урес твој.
Затој те још молим, гиздави цвијете мој, 25
   чин' да се не болим у тузи љувеној;
ере свијес и памет не хајем изгубит,
   ако ми даш опет тве личце пољубит.