Молим те, суначце, немој ми зазрити
ер ти ме срдачце одлучих изрити.
Анђелски твој образ и личце бисерно
стави ме у пораз љувени чемерно;
рич свака од уста, у којих носиш мед, 5
жељу ми допуста да копним како лед,
и славни позор твој, грло, врат и коси
чинише живот мој да жељом смрт проси.
А затој из туга вазети ако ме ћ,
учини да слуга ја се твој могу рећ.10
Напомена
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
