Много мож, госпоје, мој венче весели,
ну не мож да моје срце те не жели;
ар се је утврдил љувен плам, суначце,
који је разгрдил жељом ме срдачце.
Рад тогај у гниву не држи живот мој, 5
ако ћеш да живу весело слуга твој.
Једа ли створит мож да те ја не желим?
али те мољу још, хоћ да се веселим?
а ти ми допуст' тој, кад ме нећ у дружбу;
нећу т' ја хтит затој мању час и службу.10
Напомена
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
