Колико живот мој не мислиш растворит,
молим те, тој немој веће ми говорит;
ар твоја чâс славна, такођ глас почтени,
велми су одавна придани још мени.
Такођ ја да сам здрав у снази тер пути, 5
како се за тој прав твој слуга сад ћути;
а наприд још веће, како ћеш знат и чут,
не буд' ке несрјеће ка пријеча друм и пут.
Напомена
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.