Јур на те а теби нека се потужу,
ка т', вило, хвала би, да т' заман ја служу?
Не хоће тој они праведни вишњи бог,
ни људски закони, ни ниједан још разлог,
немилос да твориш за љубав и виру,5
и да ме тач мориш жељну, ком умиру.
Ну свуд ки све сдружи и свиету мир врати,
прави, чим тко служи, тием га јур плати.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
