О ви сви, који став овди сад слишите,
покли ме за љубав пјесни пјет силите,
бивши сви љувени, чим тужећ цвилите,
мољу вас, сад мени за милос реците,
кад с кегод одлуке зле дође несрећа,
од ове дви муке ка мука јес већа:
једну вил дан и ноћ свим срцем жудити
и ш њом се вик не моћ никако здружити,
али чим љувено будеш је љубити,
да ју видиш свршено пак сасма згубити?
Кроз моју ја тугу љувено чим сузих,
и једну и другу туј сатвар искусих,
тер чину праведно суд ови у мени,
да је чемер зли једно, друго јад пакљени.
