Горкој ми дресеље приђе из срдачца

Извор: Викизворник
Горкој ми дресеље приђе из срдачца
Писац: Џоре Држић


Из зборника Никше Рањине

* * *


Горко ми дресел'је пријеђе и[з] срдачца,
   ар згубих весел'је од мога суначца.
Јак свиту тамности јур сунце кад зађе,
   остах без свјетлости мем срцу најслађе.
   Тим с раном ја тужим јак јелин у гори, 5
   а дворно смрт служим, једа ме умори.
Ох, славни мој Боже, слишај сеј жалости!
   скровно јур тко може затајат болости
   у срцу ке ћути, а лика не има
   тој рани приљути ка живот вазима? 10
Разлучен јер тко нî о[д] драге љубезни,
   та сузе не рони у тугах с бољезни.
   Ја све од младости што годир измучих,
   у љутој жалости са свим се разлучих,
ер згубих весел'је и славну му дику, 15
   а добих дресел'је и жалос велику.
   Вишњи га раздили од сваке радости,
   до смрти да цвили од своје младости
тко узрок свему би овако да тужу,
   тер ме тач погуби кроз љубав ку служу. 20
   Ну мним празна бîше свих крипос и сила,
   да тако не хтише јадовна мâ стрила,
ако је истина што давњи рекоше
   да милос љувена што хоће све може.


Из даблинског рукописа

* * *


Горкој ми дресеље приђе из срдачца,
   Ар згубих весеље од мога суначца.

Јак свит у тамности, јур сунце кад зађе,
   Остах без свитлости мем срцу најслађе.
   Тим раном ја тужим јак јелин у гори, 5
   А двојно смрт служим једа ме умори.

Ох, славни мој Боже, слиши сеј жалости!
   Скровно јур тко може затајат болости
   У срцу ке ћути, а лика не има
   Тој рани приљути ка живот вазима. 10

Разлучен јер тко ни од драге љубезни,
   Тај сузе не рони у тугах с бољезни.
   Ја све од младости, што годир измучих,
   У љутој жалости са свим се разлучих.

Ер згубих весеље и славну му дику, 15
   А добих дресеље и жалос велику.
   Вишњи га раздили од сваке радости,
   До смрти да цвили од своје младости.
 
Тко узрок свему би овако да тужу,
   Тер ме тач погуби кроз љубав ку служу? 20
   Ну мним, празна бише свих крипос и сила,
   Да такој не ктише јадовна ма стрила.

Ако је истина, што давњи рекоше,
   Да милос љувена што хоће, све може.


Извор

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 48-49, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.