Књижниче драги мој, ки мудрос слидећи
све желиш толикој пријатељ се мој рећи,
свих старих љубави, од ких глас још слове,
ти с' изглед прем прави на наше дни ове.
Оресту Филаде праведну вјеру дав
није носил никаде велику тач љубав,
ни вридном Пириту Тесео храбрени,
рад кога на свиту подни труд свршени.
Ни вик се, мњу, рече, у тузи чемерној
Кастору Получе да вјеран би такој,
ни носи Питија Дамону вјеру, знај,
ку носи чес твоја мени све на свит сај
рад твоје велике доброте, којој ја
не вим наћ прилике, све што зрак сунач сја.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
