Пређи на садржај

Елена уграбјена3/СКАЗАЊЕ СЕДМО

Извор: Викизворник
Елена уграбјена
Писац: Џоно (Јуније) Палмотић
ЧИЊЕН'ЈЕ ТРЕЋЕ-СКАЗАЊЕ СЕДМО



* * *


 
                 СКАЗАЊЕ СЕДМО

                  ВОЈСКА СПАРТАНА

СПАРТ. 1.:

   Свак на оружја, о грађани,
свак на оружја теци сада, 1535
на оружја, о Спартани,
у невјеру Спарте града.
   На оружје вас пук хрли;
краљица је наша Елена
у немили начин врли 1540
с худом силом заробјена.

СПАРТ. 2.:

   Овако ли, зли пастијеру,
химбен, опак, и немио,
славне госте тве на вјеру
приварити јеси смио? 1545
   О небески краљу Јове,
врх свијех злоба судче прави,
што не пошљеш тве трескове
врх бјегућијех худијех плави?
   О богови сиња мора, 1550
што валове плахе и клете
из вашега силна двора
супроћ њима не пошљете?

СПАРТ. 3.:

   Менелао краљу славни,
пођ’ се узда твоја дика 1555
у тројански скуп издавни,
у безочна невјерника.
   С твојом вољом, у твом крилу
гријала се змија прика,
да ти рану да немилу, 1560
којој не мож’ дати лика.
   По великој твој несрећи
пође бродит сиње море;
у којој ћеш застат смећи
тве краљевске свијетле дворе? 1565

СПАРТ. 4.:

   О краљеви грчки избрани,
оружани сви теците,
сви сте у вашем другу издани,
сви његову час светите.
   Гдје су, свијетли Паламеде, 1570
гласовите твоје силе?
Гдје си, силни Диомеде,
славни Атриде, бојни Акиле?
   На преши овој скочи, Ајаче,
мудри и хитри теци Улисе, 1575
сви наоштрите бојне маче,
на бој, на бој, свак справи се.

СПАРТ. 5.:

   Знаћеш злобни и проклети
над све ине издавнике,
ко Греција сву час свети, 1580
и педепше невјернике.
   Колико ти бјеше боље
с пастијерицам дни трајати,
нег краљевско на пристоље
с безочанством твијем тезати. 1585

СПАРТ. 6.:

   Не узда се у Венеру,
с ком опаку и нередну
хоћеш покрит тву невјеру,
и тву грабшу неправедну.
   Паладе ће и Јунона 1590
супроћ теби бити с нами;
чија да се моћ смиона
рве с овијем божицами?

СПАРТ. 7.:

   Још ћеш видјет твојијем очима,
паче тегнут, ка је разлука 1595
од јуначкијех бојнијех рука,
блудна и плаха до хотима.
   Још вас крвав и у праху
с неизреченом твојом боли
платити ћеш грабшу плаху 1600
и нехарства гријех охоли,
   нека вас свијет позна и види
с твоје смрти не смиљене,
ка педепса стиже и слиди,
ко краљевске граби жене. 1605

СПАРТ. 8.:

   Што крзмамо? Што чинимо
оди с ријечим испразнима?
За њим, дружбо, сви тецимо
к неправеднијем сад плавима.
   Ако смо они ми Спартани, 1610
мјеште мира кијех од града
вриједно срце чува и брани,
укаж’мо се вриједни сада:
   ужежимо злобна дријева,
потопимо зле Тројане, 1615
од нашега нека гњева
успомена вјечна остане.

СПАРТ. 9.:

   Плав гусара мојом руком
ја сам хоћу ухитити,
и шњеговом љутом муком 1620
у валове њом бацити.
   У мору ћу пак истому
извадит му срце зубим,
нека позна по злу свому,
ко ја мога краља љубим. 1625
   Лажива је ово трага:
Лаомедонте дјед му је био,
ки Нептуну његда слага,
и клетвом га је приварио.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно (Јуније) Палмотић, умро 1657, пре 367 година.