Ја, ка бих у његах разблудних храњена
млађахта тер луда
дјевојка, за моћи одахнут од труда,
с ким тужећ грем свуда
у теби купљу се, о ријеко студена,5
и твојом студени не мож ми пламена
угасит љувена.
Сцињу, да та љубав, која ме све мори,
с тобом се зговори,
да прси ме вруће10
угасит не будеш кроз вале текуће.
За ку ствар немило
почећу сад те клет: ох да би тве врило
јадним се змијами тач љуто смутило,
да те сви пастири и виле гиздаве15
помрзнув оставе.