[Чува мајка нејаког Стевана]
Чува мајка нејаког Стевана,
Чувала га в свилу и кадиву.
Стиже Стева веће за жендибу,
Ал говори остарела мајка:
Слушај сине што ти нана каже: 5
Ако узнеш љуту сиротинку,
Стару мајку до гроб ће дочува,
Ако узнеш богату латинку,
Она ће те с мајку раставити.
Не слуша гу нејако Стеване, 10
Он не узе љуту сиротинку,
Но он узе богату латинку.
Изминуше неколико дана,
Ал говори богата латинка:
Чујеш море нејако Стеване, 15
Ел изгуби твоју стару мајку,
Ели ћу се млада обесити,
На јавору у твојему двору.
Мисли Стева, па на једно смисли.
Узе мајку за десницу руку, 20
Одведе гу у гору зелену,
Извади гу обе црне очи,
Па гу пушти од јелу до јелу.
Кад се врну нејако Стеване,
Право иде у бели дворови. 25
Сусрете га богата латинка:
Чујеш море нејако Стеване,
Носиш ли ми твојзе мајке срце?
Одговара нејако Стеване:
Ја не носим мојзе мајке срце, 30
Но ја нссим обе чарне очи.
Ал говори богата латинка:
Чујеш море нејако Стеване,
Је л’ донеси твојзе мајке срце,
Је ли ћу се млада обесити, 35
На јавору у твојему двору.
Мисли Света. па на једно смисли,
Па се врну у гору зелену.
Сами свеци мајке доказују:
Јето иде нејако Стеване. 40
Ал’ говори остарела мајка:
Боже мили и боже једини,
Јето иде нејако Стеване,
С’г ће мајку под лад да помери,
С’г ће мајку лебом да нарани. 45
Кад пристиже нејако Стеване,
Увати гу за десницу руку,
Удари гу сас ти остри ножи,
Те извади своје мајке срце,
Па га тури Стева у пазуке, 50
Па се врну у бели дворови.
Само срце из недра говори:
Знаш ли сине што сам ти зборила,
Ако узнеш љуту сиротинку,
Стару мајку до гроб ће дочува, 55
Ако узнеш богату латинку,
Она ће те с мајку раставити.
Стиже Стева у бели дворови,
Па говори богатој латинки:
Ти да идеш на теј беле куле, 60
И да готвиш големе вечере,
Ја ћу викам до три ланца гости.
Један ланац млади свештеници,
Други ланац слепи и чотаци,
Трећи ланац примлади божјаци. 65
Послуша га богата латинка,
Па постави големе вечере.
Тад говори нејако Стеване:
Чујете ли млади свештеници,
Да ли требам изгубити љубу, 70
Као што сам остарелу мајку?
Ал говоре млади свештеници:
Ти не требаш изгубити љубу,
Као што си остарелу мајку.
Па он пита слепи и ћорави: 75
Да ли...
Па он пита примлади божјаци:
Да ли...
Ал говоре примлади божјаци:
Требаш море како да не требаш.
Ти ћеш љубу и другу да нађеш,
Стару мајку никад ни до гроба.
Изведе га на сред на раскрсје,
Па гу врза за четири коња,
Растргоше богату латинку.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
