Пређи на садржај

У гају (1888)

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Вјетрић пири
Ружа мири,
    По њој трепти росе сјај;
Славуј поје
Пјесме своје
    Љуља мили зел'ни гај.

Ја на траву
Мирисаву,
    Лег'о - слушам његов пој,
Па у груди
Мојим с' буди,
    Дивних жеља читав рој:

Српче свако,
Чило, лако,
    Да имаде срдашце,
Да је чисто,
Као - исто
    Славујево срдашце.

Да се гласи:
Да га краси
    Безазленост, дивни цв'јет!
И да има
Пред очима,
    Бога, што нам створи св'јет.

Да му с' моли,
Да га воли
    Као Српство, језик свој,
Да га слави
Као прави,
    Тај невини славља пој!

Често тако -
Хитро, лако
    У зелени одем гај,
Од милине,
Срце сине -
    Пјева, јер ту види рај!

3. маја 1888.