Пређи на садржај

Тврдица/2

Извор: Викизворник

◄   Позорје 1. ПОЗОРИЈЕ 2. Позорје 3.   ►


ПОЗОРИЈЕ 2.

БИВШИ, ПЕТАР


ЈУЦА: Ево Петра. Можемо га послати по жице.

ЈАЊА: Да ти дјавол носи сос твоју жицу, да ти узми памет, да заборавиш! (Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу?

ПЕТАР: Аа?

ЈАЊА (јаче): Еси скупио ону ђибру?

ПЕТАР: Какву тужбу?

ЈАЊА: Твоја проклета увета! (Виче.) Море ђубру, ђубру, ђубру!

ПЕТАР: Убру, убру! Што не говориш људски, него се ачиш?

ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи, како ми даје ватра у моју срцу!

ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува?

ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта? Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун...

ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини?

ЈАЊА: Ти си крива. Зашто ниси газдарица у своју кућу, да узмиш на ум?

ЈУЦА: Та ономад је пред вашим очима квара учинио.

ЈАЊА (узане): Сирома Јања, мора да пострада чрез неваљало свет!

ПЕТАР: Господару, ево једно писмо на вас...

ЈАЊА: Ко га шиљи?

ПЕТАР: Таки.

ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму?

ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем.

ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна

мала шпекулација.

ЈУЦА (одлази).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.