Пређи на садржај

Тајна (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Тајна
Писац: Милета Јакшић




* * *


        
ТАЈНА

С гробљанске капеле јецало је звоно,
Кад на црна врата у гробље унеше
С појањем и плачем у скрињици белој
Самртника, — покојник детенце беше.

Било је с пролећа. Пчеле су на сунцу
Зујале, по гробљу вишња је цветала:
И као сузама белим, цветом њеним
Покапана беше спремна рака мала.
А док се разлего плач и птичја песма
И опело тужно, суморно и свето,
Лептир један мали, влажан, тек излежен
Нејаким крилима скрињу је облето.

Најзад, као кад бездан за навек прогута
С брега одроњену белу грудву снега. —
Ковчежић спустише у мирисну раку
Па гроб заронише и побусаше га
А лептир, он живо затрепета крили,
Одби се у страну, незнано у коју...
Није ли то дошла можда мала душа
Да испрати у гроб чаурицу своју?


Извор

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 115


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.