Румена кап љубици на пропланку,
ил’ златокоса враголију доснева.
Лагана ноно, миље низ травку,
гази сан зајутарјем.
Ил’ присојкиња се у котур савија,5
сунце на уранку.
Зоре јој очи прозиром у руј,
драго на сан доходило,
румена кап.
Лагана ноно, миље низ травку,10
гази сан зајутарјем.
Извори
Момчило Настасијевић: Сабрана дела, Књига прва, Поезија, Дечије новине и Српска књижевна задруга, страна 14.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.