Речник социјалног рада/Предговор
П Р Е D Г О V О Р[уреди]
Након вишегодишњег рада и задовољства што сам коначно успео да приведем крају веома сложени ауторски пројекат, у дилеми сам шта да саопштим стручној јавности и читаоцима. Оно што, међутим, недвосмислено знам јесте да ће овај, први, „Речник социјалног рада” изазвати пажњу какву заслужује. То је свакако догађај који има посебан значај за професију социјалног рада јер се она тиме, у академском смислу, стручно легитимише и аутентично прикључује породици хуманистичких наука. Ово посебно наглашавам јер се за пола века постојања професије у Србији појавио само један „Зборник појмова о социјалној политици”, и то 1973. године. Након тога ништа слично није урађено, иако су друге сродне професије (психологија, социологија, педагогија, право, психијатрија ...) објавиле своја систематизована искуства у виду речника, лексикона, а неке имају и своје енциклопедије. Такво стање утицало је да о суштини професије социјалног рада још увек постоје преширока, непрецизна, конфузна, а често и веома супротстављена гледишта. У екстремном смислу говори се да је социјални рад професија без науке и пракса која је усмерена ка маргинализованим групама, „социјалним случајевима” и сл. Такође, истиче се да терминологија социјалног рада није кохерентна, па често доводи до конфузије у домаћој и међународној стручној комуникацији.
Без обзира на претходне напомене, као пажљиви пратилац и активни учесник у развоју социјалног рада, несумњиво могу потврдити да је пракса последњих деценија, и поред недостатка конзистентне теорије, успешно следила савремене принципе организације и методологије деловања, што је утицало на њену динамичност, разноврсност и изграђивање професионалних стандарда. Томе је посебно допринела квалитетна издавачка делатност у скоро свим подручјима социјалног рада.
Зато се с правом може тврдити да достигнутом степену развоја професије социјалног рада управо недостаје традиција у лексикографији, односно систематизацији постојећег теоретског знања и праксе у виду све2 обухватног речника. То је неопходно како би се смањила семантичка пометња и неспоразуми који настају у комуникацији међу социјалним радницима ангажованим у различитим подручјима, али и између социјалних радника и других професија, као и заинтересованих стручњака и лаика.
Имајући у виду све напред наведено, пре више година почео сам да прикупљам грађу за један савремени речник социјалног рада. На моју одлуку посебно је утицало сазнање да стручни „језик” социјалног рада у свету, а и код нас напредује и постаје све комплекснији. То је резултат повећаног знања о социјалном раду и жеље стручњака да комуницирају непосредније и прецизније са другим професијама које поседују сопствени професионални „жаргон” али и стандардизовану терминологију.
Одлучио сам се за ауторски приступ, јер сам проценио да ће само на тај начин овако амбициозан пројекат моћи да се заврши за разумно време. У исправност мог поступка увериле су ме и колеге и сарадници које сам ангажовао, прво, у избору и селекцији одредница, а затим и у конкретној обради или корекцији многих од њих. Проценио сам да ће ми сарадници својим знањем, преданошћу и одговорношћу према професији, пружити ону врсту помоћи која је у оваквим подухватима драгоцена, што се касније у раду и потврдило. Као што је уобичајено у предговорима дужан сам да укратко објасним циљ, намену и концепцију Речника, као и критеријуме за избор и обраду одредница.
Циљ и намена речника
Основни циљ Речника је селекција, сређивање и презентација постојећих знања и појмова садржаних у теорији и пракси социјалног рада. У оваквој концепцији Речника појмови из социјалне политике обрађени су само у мери у којој су непосредно повезани са социјалним радом.
Остварење постављеног циља било је компликовано јер је веома тешко разграничити до које мере су одређени појмови аутохтони за социјални рад, а у чему се, у већој или мањој мери, осећа утицај других научних дисциплина. Ово посебно истичем јер је познато да се социјални рад, на почетку свог развоја, а и касније, посебно ослањао на подршку и помоћ различитих психолошких и социолошких теорија. Такве околности омогу3 ћавале су социјалном раду да, ослоњен на моћне и развијене теорије и праксу, лакше буде прихваћен у породици хуманистичких наука дуге традиције. С друге стране, као веома забрињавајућа последица јавља се угроженост аутентичног појмовног идентитета струке и професије социјалног рада.
Из наведених разлога најважнији циљ Речника је да разјасни значење појмова и термина који у ширем и ужем смислу имају везу са стручним садржајима делатности социјалног рада. Овако формулисан циљ омогућава широку намену Речника и социјални рад приближава најширој читалачкој публици, студентима хуманистичких наука, као и стручњацима који се професионално баве социјалним радом, али и другим особама заинтересованим за сазнања из ове области.
Концепција речника и избор одредница
Из наведеног циља изведена је концепција Речника. Она се састоји у покушају да се сачини један поуздан информативни водич кроз „лавиринте” савременог социјалног рада, који је своје поље деловања нашао у заиста многобројним и различитим подручјима људске егзистенције.
У складу са тим, у процесу настајања Речника коришћена је следећа методологија: на основу прегледа најпознатијих домаћих и страних енциклопедија и речника, као и консултација са сарадницима, сачињен је избор одредница које чине окосницу Речника и одређују његов садржај. Имајући у виду да терминологија социјалног рада залази, или се ослања на сродне научне дисциплине, у начелу природа изабраних одредница настоји да прати аспекте који се односе на социјални рад, иако је притом тешко разграничити које од одредница имају мултидисциплинаран садржај, а које користе искључиво терминологију социјалног рада. Зато овај речник обухвата и многе термине који се у пракси прожимају кроз различите интердисциплинарне хуманистичке струке.
Следствено основној концепцији, у Речнику се даје скраћена интепретација појмова и концепата, како би се обезбедио концизан преглед шире терминологије социјалног рада, а не енциклопедијска детаљност. Када је у питању простор који је посвећен одредницама, основни критеријум био је да су одреднице првог реда обрађене у већем обиму (20-40 редова), док су остале у највећој мери обрађене у обиму до 20 редова. Уз сваки појам дат је и одговарајући превод на Енглески језик. Поред тога на основу сагледавања савремених потреба испод концизне дефиниције највећи број појмова садржи и релевантне интернет линкове. У односу на све досадашње речнике ова значајна новина пружа могућност допунског информисања, чиме се повећава квалитет и употребна вредност речника.
Желим посебно да нагласим да сам и поред свега наведеног, свестан ограничења и мана које прате овакав ауторски подухват. Међутим, уверен сам да је то озбиљна основа за даљи рад и допуну. Зато овај обиман рад излажем суду јавности са уверењем да ће то значити напредак у односу на постојеће стање и бар делимично испунити очекивања великог броја стручних радника и сарадника.
На крају, изражавм захвалност свима који су заслужни за припрему и објављивање Речника. Пре свих, искрену захвалност дугујем рецензентима Проф. др Милосаву Милосављевићу и Проф. др Мири Лакићевић, Доц. др Ани Гавриловић, стручном консултанту и лектору, као и Војину Видановићу за несебичан труд око превода и комплетирања интернет линкова. Посебно захваљујем Удружењу стручних радника социјалне заштите Србије, Друштву социјалних радника Србије, Асоцијацији центара за социјални рад Србије и Унији студената социјалног рада Београдског универзитета, што су, након одговарајуће рецензије, прихватили да сарађују заједно са аутором, као суиздавачи Речника социјалног рада.