Пређи на садржај

Звоно

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Пољем легла ноћ и тама,
Уврх поља црква сама;

Само анђô сузна лика
Некуд гледа са звоника.

Гледа поља, али ниђе
Плода нема, нит' га виђе.

Уз очева јака рала
Блиједа су дјеца пала.

Сан им љуби хладно чело;
Мртво поље, мртво село.

Анђô гледа, сузе рони,
Па у старо звоно звони.

Хладним мраком звоно бије,
Ал' га нико чуо није.

Мирно, тихо, крви плава
Само ћути, само спава.

Анђô јеца, сузе рони,
Мртвој дјеци звоно звони.