У мајке је ћерка била,
К'о дан лепа, к'о цвет чедна,
Па заволе једно момче.
Била једном ружа једна . . .
Ал' то момче лептир беше,
И њу презре, срца ледна:
Другој моми руку даде.
Била једном ружа једна . . .
У цркву се свати крећу,
Разлеже се песма медна,
А са цркве звоно јеца:
"Била једном ружа једна . . ."
Извор
Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 53
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.