Ђак и школа
Ја сам ђаче, књигу волим,
Из ње учим да научим:
Прво да се Богу молим
И мудрости да докучим.
Да научим добро што је,
Да постанем човјек прави;
Да дужности вршим своје,
Да се из сна пренем јави.
Да упознам људе, свијет –
И Слављане браћу своју,
Да од драче будем цвијет
У мирисном перивоју.
Мила си ми школо зато:
Јер без тебе среће није,
Вр'једнија си него злато
Из тебе се бисер сије.
Учит' хоћу све што могу,
Не ћу штедит' мога труда
Без науке бит' не могу
Ништа него памет луда.
Зато тебе школо штујем
Више него злато сухо,
Јер из тебе ја купујем
Скупоцјено сјајно рухо.
Бар (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 6., у Сомбору, 15. марта 1893., стр. 81.