НЕ ПИТАЈТЕ!
Не питајте, драга браћо,
Што сам данас сетан тако —
На срцу ми тешко било
Па сам ћут'о, па сам плак'о.
Слатке су ми моје сузе,
Па их зато од вас кријем:
Ја сам блажен, ја уживам
У самоћи кад их лијем.
Кад сам с вама, уста пуна!
Весела ме друга знате,
А кукавног срца мога
Ви се никад не сећате.
Како ли му у самоћи,
У скривених ови груди,
Ко му више дражи оте
Или небо, или људи?
У самоћи бол оживи —
Нижем нове на јад стари,
А кад међ' вас, ја се смејем,
Крв ми плане новом жари.
Зато, браћо, не питајте
Што сам данас тужан тако —
Опростите верном другу:
Тиштало га, па је плак'о.