Закон дванаест таблица

1. ТАБЛИЦА

1. Ако је неко позван на суд, нека иде. Ако не дође, нека се позову сведоци, затим нека га приведу.

2. Ако покуша да превари или да бежи, нека га приведу.

3. Ако је због болести или старости немоћан, нака му се даде стока за превоз; ако неће, не треба му дати покривена кола.

4. Нека имућном јемац буде имућни, а грађанину пролетеру јемац нека буде ко хоће.

5. За слуге и робове, за угледне и штићенике, нека важи исто право.

6. Ако се нагоде у спору, нека се то огласи.

7. Ако се не нагоде, нека се пре поднева заједно појаве на скупштини или на тргу и изнесу спор. За време излагања нека обојица буду присутни.

8. После поднева нека се парница реши у корист присутног.

9. Ако су обојица присутни, нека залазак сунца буде крајњи рок за доношење пресуде.

10. Када нешто нестане пролетерима, богатима и штићеницима у вредности до 25 аса, претраживање крађе се врши са зделом и прегачом.

2. ТАБЛИЦА

1а. Казна на основу опкладе је 500 или 50 аса. Наиме, у стварима од 1000 или више аса захтевала се казна на основу опкладе од 500 аса, а у мање вредним стварима је 50 аса. Па, и када је спор о слободи човека, иако је човек највећа вредност, ипак се захтевала казна на основу опкладе од 50 аса, што је прописано овим законом.

1б. Поступак се води уз захтев да буде одређен арбитар.

2. Ако тешка болест задеси судију, арбитра или туженог, тог дана неће се одржати суђење.

3. Ако се некоме не одазове сведок, трећег дана нека иде пред његову кућу и гласно га дозива.

3. ТАБЛИЦА

1. Онај ко призна дуг или му је тако пресуђено, по закону му припада 30 дана да плати.

2. После тога поверилац може да га води пред суд.

3. Ако дужник не изврши пресуђено или нико за њега неће да буде јемац пред судом, нека га поверилац води са собом везаног ременом или оковима од 15 фунти за ноге, не лакшим, а ако хоће може и тежим.

4. Ако дужник жели, нека живи о свом трошку. Ако не живи о свом трошку, онај ко га држи окованог нека му сваки дан даде мерицу хлеба (327 гр). Ако хоће нека му даде више.

5. Постоји право међусобне нагодбе, а ако не објаве споразум, дужници се држе у оковима 60 дана. Током тих дана, у три узастопна пазарна дана, изводе се на скупштину пред претора, где се оглашава за колико новца су осуђени. Трећег пазарног дана се кажњавају смртном казном или се продају туђинима преко Тибра.

6. Трећег пазарног дана нека дужнику одсецају делове тела. Ако одсеку више или мање, неће се сматрати преваром.

4. ТАБЛИЦА

1. Наказно дете треба одмах убити.

2а. Отац над сином има право живота и смрти.

2б. Ако отац три пута прода сина, нека син буде слободан од оца.

3. Муж има право да отера жену. Може да јој нареди да покупи своје ствари и узме јој кључеве.

4. Ако жена роди једанаест месеци после смрти мужа, и то буде утврђено, сматра се да је зачела после смрти мужа, јер су децемвири записали да се човек може родити у десетом месецу, али не и у једанаестом.

5. ТАБЛИЦА

1. Стари су хтели да жене, макар биле и пунолетне, због лакоумног расуђивања буду под старатељством, осим девица Весталки за које су хтели да буду слободне.

2. Не могу се одржајем стећи личне ствари у својини жене, која је под старатељством рођака, осим ако их жена није предала уз одобрење старатеља.

3. Како је неко у тестаменту одлучио о својој имовини, тако нека буде право.

4. Ако неко умре без тестамента, а нема свог наследника, нека имовину добије најближи рођак.

5. Ако нема рођака, нека имовину добије родбина.

6. Лицима којима у тестаменту није одређен старатељ, по закону су им старатељи рођаци.

7а. Ако је неко душевно болестан, нека власт над њим и његовом имовином имају рођаци и родбина.

7б. Ако му није постављен старатељ...

7ц. Расипнику се забрањује да управља својом имовином. Расипник, коме је забрањено да управља својом имовином, по закону мора да буде под старатељством рођака.

8. Заоставштина ослобођеника, римског грађанина, који је умро без тестамента, а нема најближег наследника, по закону припада његовом господару.

9. Оставински дуг се дели сразмерно појединим наследним деловима.

10. Тужба за поделу породичне имовине заснива се на овом закону.

6. ТАБЛИЦА

1. Када људи купују слугу или роба, како изговоре речи, тако нека буде право.

2. Када неко нешто објави речима, нека то испуни. Онај ко пориче своје речи кажњава се на двоструки износ, а од стране учених правника установљена је и казна за прећуткивање.

3. Одржај за земљиште траје две године, а за све остале ствари годину дана.

4. Према туђину нека власт буде вечна.

5. Жена, која не жели да дође под власт мужа одржајем, треба сваке године три ноћи да проведе изван куће и да на тај начин сваке године прекине одржај.

6а. Ако неко пред претором стави руку...

6б. Закон признаје стицање својине пред сведоцима и стицање својине пред судијом.

7. Када се води спор о нечијој слободи, по закону да се одреди привремена слобода.

8. Греда, која је употребљена за зграду или виноград, да се не издваја и не потражује. Закон наређује тужбу на двоструки износ против онога за кога се докаже да је уградио украдену греду, која је била повезана у згради или винограду.

9. Када буде очишћена, док не буде скинута...

7. ТАБЛИЦА

1. Амбитус је земљиште око грађевине у ширини од две и по стопе. Пошто сестерциј вреди два и по аса, онда се ове две и по стопе зову сестерцијска стопа.

2. Код тужбе за уређење међа треба водити рачуна о ономе што је записано у овом закону по угледу на закон који је у Атини донео Солон.

3а. У овом закону се не помиње израз вила, као сеоско имање, већ увек у значењу баште, па отуда по башти израз баштина.

3б. Кровињаре су проста сеоска обитавалишта названа по крову.

4. Није дозвољен одржај међа у ширини од пет стопа.

5а. Ако се споречкају...

5б. Спор око међе решавају три арбитра.

6. Ширина службености пута је осам стопа где је пут прав, а на кривини је шеснаест.

7. Пут да се одржава. Ако није насуто камење на пут, нека титулар службености тера стоку куда хоће.

8а. Ако кишница наноси штету...

8б. Ако канал или водовод са државног земљишта нанесе штету приватном земљишту, по закону постоји тужба у корист приватног лица, да би се власнику накнадила штета.

9а. Да се одсеку гране дрвета које нису више од петнаест стопа.

9б. Ако се дрво са суседовог земљишта, нагнуто ветром, нађе над туђим земљиштем, по закону власник земљишта може ваљано тужити ради његовог уклањања.

10. Плодови, који падну на туђе земљиште, припадају власнику земљишта.

11. Продате и предате ствари постају својина купца тек када он продавцу исплати цену или му на неки други начин пружи обезбеђење, на пример, јемством или залогом.

12. Када је тестаментом одређено да ће роб бити ослобођен ако наследнику плати десет хиљада, па га наследник прода, добиће слободу када купцу исплати новац.

8. ТАБЛИЦА

1а. Онај ко песмом бајалицом баци чини...

1б. Смртна казна за онога ко се гласно ругао некоме или је спевао песму којом је другога обешчастио или осрамотио.

2. Ако је неко другоме неки уд осакатио, па се не нагоде, нека се примени одмазда.

3. Тужба за лаку повреду је законска или преторска. Законско правило гласи: "Онај ко другоме нанесе повреду, нека плати казну од 25 аса", и то је опште правило. Постоје и посебна правила, као ово: "Ако неко руком или штапом сломи кост слободном човеку, нека плати казну од 300 сестерција, а ако сломи кост робу, нека плати казну од 150 сестерција".

4. Онај ко другоме нанесе повреду, нека плати казну од 25 аса.

5. Учињена штета да се плати.

6. Када четвороножна животиња некоме учини штету, нека се преда ономе ко је оштећен или да се понуди накнада процењене штете.

7. Ако плодови са стабла падну на туђе земљиште, па власник земљишта пусти стоку да га попасе, власник стабла не може да тужи ни за попашу, јер се не напасају на његовом земљишту, нити за штету коју учине животиње.

8а. Онај ко зачара туђе плодове...

8б. Онај ко зачара туђе усеве...

9. Ако неко ноћу плугом преоре туђе усеве или посече туђе плодове, за пунолетног је смртна казна вешањем у част Церере; а за малолетног да се одреди казна по преторовом мишљењу: да се ишиба или да плати штету или обоје.

10. Ако је неко запалио кућу или стог сена смештен поред куће, да се веже, ишиба и спали, ако је то учинио свесно и при здравој памети; ако је то учинио случајно, из нехата, да накнади штету или ако је мање имућан, да се лакше казни.

11. Онај ко бесправно посече туђа стабла, нека плати за свако 25 аса.

12. Онај ко ноћу почини крађу, па буде убијен, нека је с правом убијен.

13. Онај ко по дану почини крађу, ако се брани оружјем, нека оштећени гласно виче.

14. Ухваћени лопови, слободни људи, који су по дану то учинили и нису се бранили оружјем, да се ишибају и доделе ономе коме су починили крађу; робови и слободни људи који су ноћу починили крађу, да се батинају и баце са стене; малолетници да се по преторовом мишљењу ишибају и да се од њих накнади учињена штета.

15а. Кажњава се на троструки износ онај код кога је нађена украдена ствар и онај ко је украдену ствар подметнуо.

15б. Претраживање крађе се врши са зделом и прегачом.

16. Онај ко тужи лопова, који није ухваћен на делу, и не докаже његову кривицу, нека буде осуђен на двоструки износ.

17. Забрањује се одржај украдене ствари.

18а. Забрањује се камата већа од једне дванаестине зајма.

18б. Лопов да се осуди на двоструки износ, а зеленаш на четвороструки износ.

19. За штету учињену на ствари која је дата на оставу прописује се тужба на двоструки износ.

20а. Старатељство да се врши савесно.

20б. Ако старатељи украду штићеникове ствари, тужба против њих је на двоструки износ и сваки појединачно је солидарно одговоран.

21. Ако господар нанесе штету штићенику, нека је проклет.

22. Онај ко је прихватио да сведочи или да буде мерач са вагом, па не сведочи, нека се сматра за нечасног и без права да прави тестамент.

23. Сведок, за кога се непобитно утврди да је лажно сведочио, да се баци са Тарпејске стене.

24а. Коме копље одлети из руке више него што је бачено, да жртвује овна.

24б. Онај ко ноћу преоре или посече туђе плодове, следује му смртна казна вешањем у част Церере, што је тежа казна него за убиство.

25. Онај ко каже: "отров", треба да дода: "штетан" или "користан", јер и лекови су отрови.

26. Нико да не сазива ноћне скупове у граду.

27. Ортацима закон даје овлашћење да себи утврде споразум какав желе, али тако да се не прекрши нешто по јавном праву. Овај пропис је пренет из Солоновог законодавства.

9. ТАБЛИЦА

1. Привилегије да се не предлажу.

2. О глави грађанина да се не одлучује, осим на највишој скупштини.

3. Смртна казна за судију, који је именован пред претором, ако се непобитно утврди да је примио новац за случај који је требало да пресуди.

4. Истражне судије који воде поступак у случајевима са смртном казном се зову истражитељи за оцеубиства.

5. Смртна казна за оног ко подстиче непријатеља против Рима или изручи римског грађанина непријатељу.

6. Нико да се не убије без пресуде.

10. ТАБЛИЦА

1. Нека се мртав не сахрањује или спаљује у граду.

2. Ово да се више не ради: да се ломача не уређује секиром.

3. Ограничавају се трошкови за сахрану на три мараме, пурпурну тунику и десет свирача, а забрањује се нарицање.

4. Жене да не гребу лице, нити да наричу на сахрани.

5а. Кости мртвог да се не ваде после сахране.

5б. Изузетак су погинули у рату или умрли у туђини.

6а. Забрањује се миропомазање роба. Да се не дозволи расипничко посипање мртвог мирисима и вином, ни велики венци, нити посуде са тамјаном.

6б. Пиће од мира да се не ставља мртвом.

7. Ако је неко имањем, чашћу или врлином стекао венац, па по његовој или родитељевој смрти он буде изложен у кући или изван ње, нека то буде дозвољено.

8. У гроб да се не ставља злато; али ако су некоме зуби били повезани златом, па он с њим буде сахрањен или спаљен, нека то буде дозвољено.

9. Не сме се против воље власника подизати ломача или гроб на мање од 60 стопа од туђе зграде.

10. Забрањује се одржај предворја гроба и самог гроба.

11. ТАБЛИЦА

1. Пошто су децемвири записали све законе на десет таблица с највећом правичношћу и мудрошћу, следеће године је изабрана друга група децемвира, који су додали две таблице закона о праву на закључење брака, па су тим прописима утврдили да плебејци не треба да се венчавају са патрицијима.

2. Децемвири, који су постојећим таблицама додали две, изнели су пред народ предлог о календару. Касније ће о њима писати да су зачетници календара.

3. Објављује се календар судских дана.

12. ТАБЛИЦА

1. Уводи се законска залога против онога ко је купио жртвену животињу, а није платио цену; такође против онога ко није платио најамнину за стоку коју је узео у најам. Добијени новац да се утроши за обредну трпезу, то јест за жртву.

2а. Ако је роб извршио крађу или нанео штету...

2б. Због противправних радњи синова или робова могу се подићи тужбе да би се дозволило оцу или господару да плати процењену вредност спора.

3. Ко подиже својинску тужбу, ако хоће, нека предложи више арбитара и нека се одреде само три, по њиховој одлуци. Ако се утврди да је тужба лажна, нека плати двоструки износ за изгубљене плодове.

4. Ствар која је предмет спора не сме се посветити боговима, у супротном се плаћа двострука казна.

5. Све што народ касније изгласа, то треба да буде право.