Мајка Низу на далеко дала,
Преко поља три конака хода,
Преко воза четире конака,
А на име младићу Драгићу.
Молила се прелијепа Низа, 5
Молила се младићу Драгићу:
„Дај ми поћи роду у матере,
„Еле сам се ужељела мајке.“
„Богме нећеш, прелијепа Низо!
„Док не родиш до девет синова, 10
„Девет сина, девет пособника,
„Па ти хајде, колико ти драго.
Родила му до девет синова,
Па се моли своме господару:
„Пушти мене у род у матере, 15
„Е сам жељна рода и матере.“
„Богме нећеш, прелијепа Низо!
„Док не родиш девет ђевојака,
„Ђевојака, девет пособница,
„Па ти хајде, кадјетебе драго.“ 20
Родила мудевет ђевојака,
Па се моли младићу Драгићу:
„Пушти мене у роду матере.“
„Богме нећеш, моја мила Низо!
„Док не жениш све девет синова, 25
„А не удаш девет ђевојака.“
Све синове била поженила,
A ђевојке свеје поудала,
Па говори младићу Драгићу:
„Пушти мене у роду матере.“ 30
„Хајде Низо, кад ти буде драго.“
Опреми се, оде у матере,
Изљуби се с родом и матером,
Од велике жеље и радости
Мртва паде, више не устаде. 35
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 92-93.
