Ђевојка род куша
Ој шумица трњана
И водица лађана,
По њој плови девојка,
Та не плови да тоне,
Веће плови да види,
Оће л' мајка жалити;
Мајка иде на броде,
Пак се баца каменом:
„Тони, тони, ђаволе,
Ниси моја ни била.“
Ој шумица трњана
И водица лађана,
По њој плови девојка,
Та не плови да тоне,
Веће плови да види,
Оће л' отац жалити;
Отац иде на броде,
Пак се баца каменом:
„Тони, тони, ђаволе,
Ниси моја ни била.“
Ој шумица трњана
И водица лађана,
По њој плови девојка,
Та не плови да тоне,
Веће плови да види,
Оће л' братац жалити;
Братац иде на броде,
Пак се баца каменом:
„Тони, тони, ђаволе,
Ниси моја ни била.“
Ој шумица трњана
И водица лађана,
По њој плови девојка,
Та не плови да тоне,
Веће плови да види,
Оће л' драги жалити;
Драги трчи на броде,
Па он гаца у воду:
„Оди к мени, душице,
Ти си моја и била.“
Извор
[уреди]- Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 59–60.