Систематски речник српскохрватског језика (1936)
| Систематски речник српскохрватског језика (1938) Писац: Ранко Јовановић Предговор |
1–821→ |
| Јовановић, Ранко (1938). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања |
Предговор[уреди]
Систематски речник, који се сада први пут појављује на нашем језику, разликује се својом наменом, па услед тога и обрадом градива, од обичних алфабетских речника, те је потребно на овом месту објаснити његову сврху и употребу.
Недостаци обичних речника[уреди]
Они који се баве писањем или превођењем — писци, новинари, преводиоци, а и говорници — знају како је понекад тешко наћи праву реч да се изрази нека мисао. Са тешкоћама ове врсте боре се не само неуки и почетници, већ и искусни људи од пера и израђени говорници. Колико пута запнемо у раду, нарочито кад журимо, око неке речи које не можемо да се сетимо, иако нам је „наврх језика“. То се дешава и код речи које припадају свакидашњем говору, а још чешће код оних које су ван уже области нашег интересовања или занимања. Јер наше знање језика обухвата, поред ограниченог броја речи којима се редовно или често служимо, много већи број таквих које су нам познате, али их ретко употребљавамо, те њима не располажемо са довољно брзине и поуздања; и отуда, када треба неку мисао изразити, настају често тешкоће при тражењу и избору речи. У свима таквим случајевима не помажу обични речници: у овима налазимо обавештења у погледу значења, граматичких особина или превод појединих речи на неки други језик, увек полазећи од већ дате речи, али у обратном случају, када полазећи од појма тражимо реч, не можемо се њима послужити, зато што су у њима речи поређане алфабетским редом тј. по свом облику, а без обзира на значење, те би каткад ваљало претражити цео речник да се наће једна реч која нам је потребна.
страна 6
Писмени састави и преводи[уреди]
Најобичнији недостаци писмених састава и превода — понављање речи и недовољно тачно изражавање — потичу од оскудице речника којим писац или преводилац располаже. Познато је да се необразовани људи служе врло малим бројем речи (у неким случајевима тај број не премаша неколико стотина), али се и многи образовани људи задовољавају веома скученим речником. Ову оскудицу, као што рекосмо, не могу надокнадити обични речници, ма колико богатство речи садржали: оне у њима претстављају скривено благо, јер се не могу наћи онда, када су потребне.
Најзад да поменемо и један недостатак који се осећа код наставе матерњег језика. Ми имамо граматике, из којих се може учити правилна употреба речи, али не постоји никаква књига из које би ђаци могли учити саме речи и проширивати знање матерњег језика. Њима се дају задаци са текстовима које треба прерадити, изражавајући исте мисли на различан начин, „својим речима“, али им се не пружа помоћно средство за израду таквих задатака.
Сви ови случајеви показују довољно јасно да је врло потребна једна књига у којој се могу налазити речи полазећи од појмова. Таква. књига је Систематски (или аналоишки) речник.
Систематски речник и његова употреба[уреди]
У Систематском речнику речи су према своме значењу распоређене у веће и мање групе. Ова подела на групе може се различно извести. У неким речницима ове врсте (енглески Roget, Thesaurus) подела је извршена на основу аналогија, често и сувише суптилних и далеких, што знатно умањује практичну вредност таквих речника. Код других (Boissière и Maquet, Dictionnaire analogique; Paul Rouaix, Dictionnaire des idées…) узет је за основу известан број речи, па су остале око њих распорећене.
У нашем Систематском речнику подела је изведена на другачији начин. С обзиром на то да се језик развија по разним областима живота и рада људског, и свака област израђује, тако рећи, овој речник и своју терминологију, и имајући на уму да се ми у сваком поједином случају изражавања мисли крећемо у једној одређеној области, страна 7 те се морамо служити њеном терминологијом, ми смо поделу целе грађе извели на терминолошкој основи. Оваква подела довела је до диференцирања група и појмова у њима које, по нашем уверењу и искуству, знатно доприноси практичној вредности оваквог речника.
Прва област (група 1 до 821) обухвата свакидашњи живот. Све остале групе су распоређене по научним областима са којима су најтешње везане. Групе и подгрупе распоређене су према своме значењу тако да се у близини сваке групе налазе све њој сродне, идући увек од општег ка посебном. Онде где то није било могућно спровести — а појмљиво је да се хиљаде и хиљаде појмова, који су међу собом на најразноврсније начине повезани, испреплетани и изукрштани, не могу поређати у један линеаран низ — групе које су ма на какав начин међусобно везане, а у речнику растављене другим групама, доведене су у везу упућивањем од једне на другу.
У појединим групама налазе се сви синоними (као и дублети које смо сматрали да је вредно навести) и сродни појмови, ако услед њихове многобројности или значаја није било потребно издвојити их у засебну, оближњу групу. Антоними (речи супротног значења) налазе се било у истој групи под посебним словом, било у оближњој групи, или су, најзад, ако су раздвојени другим групама, везани упућивањем од једне групе на другу.
Други део ове књиге садржи алфабетски речник и регистар, у коме је код сваке речи — а код речи са више значења, код сваког значења — наведен број одговарајуће групе у систематском делу. Ради уштеде у простору у регистру су изостављене неке изведенице (именице од глагола, придева итд.), које се увек налазе у истим групама као и речи од којих су изведене.
При тражењу речи у Систематском речнику могло би се ићи путем анализе тј. одредити област, одељак и групу којој дати појам логички припада. Али тај посао не би увек био ни брз ни лак, с обзиром на компликованост логичких односа мећу појмовима. Много се лакше и брже налазе речи помоћу регистра. Довољно је наћи у регистру ма коју реч по значењу сродну оној коју тражимо, да бисмо дошли до групе у којој се налази тражена реч и њени синоними. При томе се можемо послужити сродним појмовима ширег или ужег обима, страна 8 или супротним појмовима. Да бисмо на пр. дошли до речи дизгин, можемо наћи у регистру реч узда, или реч ширег значења опрема, или још ширег коњарство, па ћемо у близини наћи тражену групу; ако тражимо реч ометати, наћи ћемо у регистру спречавати или сметња; до речи замрачити доћи ћемо помоћу речи мрачан, или супротног појма осветлити или светао; реч лула наћи ћемо помоћу пушити или дуван; чорба код јело; сркати код пити итд. Чешћом употребом овог речника читалац ће се убрзо упознати са распоредом група у њему, те ће моћи врло лако и брзо налазити речи које му затребају. Па и само прелиставање Систематског речника моћи ће корисно да послужи освежењу знања из појединих области, а понекад и да пружи згодан потстрек или идеју.
При одабирању грађе за овај речник писац се служио, поред постојећих речника нашег језика и званичних терминологија и номенклатура за школске предмете (у издању Министарства просвете), поглавито материјалом који је сам годинама скупљао и сређивао. У овом послу помагали су му, било активном сарадњом или саветима, при обради медицинске области Др. Милош Поповић и Др. Миливоје Сарван, природних наука г. проф. Радивоје Мариновић, у области права г-ђа Јелена и г. Предраг Николић и г. Јосиф Мохоровичић. Писац сматра за дужност да се и на овом месту захвали свима њима, као и својој жени Дари, која је храбро делила са њим све напоре и бриге око израде и издавања овог речника.