Препелица и препеличићи
| ←Славуј и орао | Препелица и препеличићи Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Херкул и лопта→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Препелица излеже у животу своје препеличиће, па кад ови поодрасту и жито почне сазирати, пре него би куд препелица одлетила, всегда би налагала пилићем својим да мотре што се око њиве твори, и да слушају шта се туда говори. Једном кад долети мати, нађе своје птичиће у великом страху и трепету; пита што им је, шта их је тако уплашило. Кажу ови да су слуге господара њиве ту били, и видећи да је жито сазрело, отишли су по српове, и доћи ће жети; зато да се бежи куд се пре може.
„Не бојте се“ — рече им мати — „док год не видите домаћина да дође и не чујете да он то рекне, не плашите се“.
Сваки посао гди прави домаћин не присуствује, слабо напредује, често пропада. „Пусто млеко пси лочу. “
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|