Историја хришћанске цркве за средње школе по Смирнову, Победоносцеву и другим писцима 5

←< Цркве Православних Словена

ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ПО СМИРНОВУ, ПОБЕДОНОСЦЕВУ И ДРУГИМ ПИСЦИМА Писац: непознати аутор

ПОГЛЕД НА УЧЕЊЕ ЗАПАДНЕ ЦРКВЕ ПОСЛЕ ЊЕНОГ ОДВОЈЕЊА ОД ИСТОЧНЕ

Учење папства.

Западна црква, после коначног одвојења од источне, све се више удаљавала од учења православног, како у вери, тако и у црквеним обредима.

У веру је унела нове догме, противне учењу првобитне хришћанске цркве и св. Писма. Тако, она учи да 1, једини папа има право тумачити смисао св. Писма; 2, папа је врховни законодавац у цркви и непогрешан, од кога јерарси искључиво добијају право суда и освећења; 3, нико ван римске цркве, не може бити спасен; 4, заслуге Христове и светитеља, неисцрпно је богаство цркве, којој је глава папа и који може по вољи раздавати га коме хоће.

У обредима, унела је ове новине: 1, свршавање литургије на безквасном хлебу; 2, причешћивање верних само телом Христовим; 3, искључиву употребу латиског језика при богослужењу; 4, индулгенцију или праштање грехова за новац.

Учење протестаната и реформата.

Темељно проучавање св. Писма и ширење просвете у Европи крајем XV и у почетку XVI века, обелоданило је недостатке и погрешке учења западне цркве. То је изазвало јак покрет у Германији и тежњу за преображај у цркви. Али ово значајно дело, могао је остварити само велики црквени сабор. Сабори констански и базелски, који су у том циљу сазивани, премда због интрига папских, нису у томе успели, ипак су се разилазили у нади да ће се моћи остварити. У том времену истакоше се личности, које узеше на себе одговорност, да сами ту ствар реше. Мрзећи папу, они место општег преображаја у западној цркви, створише раскол и тако, клонећи се једних заблуда, падоше у другу, још већу. Оваквих реформатора било је одвећ много, но најглавнији међу њима јесу, оснивачи вероисповести: протестантске, реформатске и општине социнијана и квакера.

Протестантску вероисповест засновао је калуђер августинског ордена - Мартин Лутер^[1]. Као професор богословља и дворски проповедник у Виртенбергу^[2], он је устао најпре против неморалне трговине са индулгенцијом, коју је у околини Витенберга продавао доминиканац Тецељ^[3]. Нападнут због тога од неких, који су бранили поступак Тецеља, Лутер по својој бујној природи, занесе се толико, да одрече аукторитет папе, сабора и црквеног предања. Папа Лав X^[4] изда булу (посланицу) и прокуне Лутера; на то Лутер свечано спали папску булу и јавно се одрече западне цркве. Тадашње прилике биле су тако повољне, да је већина пристала уз Лутера и његову науку, и од туда добила име: Лутерани или протестанти (по уложеном протесту на штајерском сабору 1529 г.). Главни основи њихове вере налазе се у аугсбуршкој исповести, коју је друг Лутеров - Маланхтон^[5] исложио, а Лутер одобрио. У тој исповести ово су главне тачке: 1, јединство Божије и тајну св. Тројице признавати, по одредбама прва четири васељенска сабора; 2, ваплоћење, живот, страдање, смрт, васкрсење и вазнесење Христово веровати по Символу Апостолском; 3, признавати, да се оправдање добија само вером без добрих дела; 4, вера је то што изазива добра дела, зато су она само знаци наше послушности према Богу и не могу служити за наше оправдање; 5, Дух свети добија се кроз тајне и дејство његово бива по величини вере; 6, у цркви има само две тајне: крштење и причешће; 7, у евхаристији, под видом леба и вина, причесници примају тело и крв Христову; 8, праштање греха кајањем нужно је, али се греси не морају казати; 9, не треба се молити светитељима и држати помен, (парастосе) умрлима; 10, Посте и празнике, сем празника Господњих и недеље, не треба празновати, ни заветовати се на безбрачни живот; 11, управа црквена прелази у руке грађанске власти, али црква ипак има своје колегије или конзисторије из својих служиоца. Аугсбуршки, а после вестфалски мир^[6], потврдио је слободу протестантске вероисповеди у Германији.

Из Германије протестантство се ширило и утврђивало у Пруској, Нидерландима^[7], Шведској, Норвешкој, Данској и Енглеској. У последње четири покрајине протестанти су задржали и пређашњу јерархију.

Реформаторску вероисповед, основали су: Цвинглије^[8], бивши проповедник у Цириху и Калвин^[9], проповедник женевски. Обојица су били сувременици Лутера и својим учењем разликују се од њега у овоме: 1, да у тајни причешћа хлеб и вино, само су симболи (знаци) тела и крви Христове; 2, да воља Божја, без сваког учешћа слободне воље човека, предодређује једне на вечито благовање, а друге на вечите муке, и 3, црква не треба да има никаквих украса.

Мање секте, које се појавише од XVII века до данас. Анабаптисте, Хернгунтери, Социнијани, Квакери, Методисте, Тведенборгијани и Мормони.

Анабаптисте (прекрштењаци). Ова је секта постала у Енглеској. Оснивачи њени учили су: да не треба крштавати новорођењу, малу децу, већ кад одрасту. Зато су понова крштавали све, који прелазе у њихово верско друштво. Због овога поновог крштења, добили су име Анабаптисте. Они се друкчије називају Менонити, по њиховом учитељу Менону, који је неке несугласице ових секташа изравнао; но по смрти његовој, они се опет поцепају. Њих има у Енглеској, Пруској, Русији, Баденској^[10] и другим покрајинама Германије^[11]; а највише у северној Африци^[12].

Хернгутери^[13] (или еванђелска братства). Хришћанске дружине, познате под именом "савезна еванђелска братства", воде своје порекло далеко раније од протестанства. Назив "Хенгутери", добили су тек доцније.

Кад су први словенски учитељи св. Ћирил и Методије засновали веру хришћанску у Моравској, они су оставили после себе достојне заступнике, да продуже увођење и ширење хришћанства у западним и северним областима, Чешке и Моравске. Ускоро, по смрти Методија 885 г. католички епископи - Немци, отпочну отворено борбу против Методијеве цркве и које гонењем православних свештеника, које пак обманом, римски попови обратише их у римо-католичку цркву. Али у овој невољи и гонењу, ипак се нађоше људи, који се не хтедоше покорити римскоме папи и католицизму, држећи се тврдо оне праве вере, коју је у њихова срца усадио, словенски учитељ св. Методије. Ови дакле, противници католицизма, основаше засебне дружине или братства. Ну, пошто нису имали додира са истоком, нити својих православних свештеника, нису могли ни сачувати чистоту Православља; али су зато јако мрзели римску цркву и папе.

Број ових дружина или братства, брзо је расто, тако нагло, да се у време реформације Лутерове, бројало више од 200 општина, са разним именима: "браћа закона или вере Христове", "савезна браћа" или "еванђелска браћа" и т. д.

Ове су дружине јако гонили: Папа и Аустријска влада, због чега су многе морале пребећи у Пољску и ту се већином придруже секти Анабаптиста.

Године 1722., многе од ових општина, нађоше за се згодније и безопасније место, на спахилуку грофа Циницендорфа у Лужници, који их узме под своју заштиту.

Ово своје ново станиште, савезна браћа назову "Хернгут", сматрајући га за место, које сам бог чува и о њему се стара. Од тога времена и савезна браћа, добише назив: Хернгутери.

Заштитник Хернгутера - Цинцендорф^[14] и његов присталица, - Шпангеберг^[15], старали су се, да прикупе растурене општине савезне браће и у тој намери, Шпангеберг се подухвати, да пречисти веро-науку Хернгутера, избацујући из ње све, што се било увукло у њу из других секта. Ову своју пречишћену веро-науку, доведе у склад са Лутеровим учењем и изда засебан спис о вери, назвавши га: "Идеја - Идеје Фратрум или кратки нацрт хришћанске науке еванђелског браства."^[16]

Хернгутери по својој веро-науци у свему су протестанти са неким незнатним изменама, н. пр. учењем о смрти Христовој за спасење рода људског, из чега су створили догму, да све религијске поуке треба почињати и свршавати говором о смрти Христовој, и ово они називају: " Богословље крста и окрвљена смрт Христова."

Све остале догме хришћанске, Хернгутери сматрају за споредне и дозвољавају свакоме своме члану, да о њима мисли и суди како хоће, што је управ и помогло, да се стварају разне секте и расколи, и уноси заблуда у цркву и веру.

При богослужењу Хернгутера, влада највећа тишина, смерност и побожност. А, да би молитва имала јаче дејство и утицала на срце, Хернгутери велику пажњу обраћају на црквено благољепије: на лепо музикално певање.

Старешину црквеног бирају коцком, молећи се при томе Богу, да Он укаже на оно лице, које је најдостојније за црквену управу.

Управа је подељена на ове четири дужности:

1, Старешину, - који управља свом општином;

2, Учитеље, - који су дужни обучавати чланове општине у вери;

3, Саветодавце. Њихова је дужност, да саветују и исправљају оне, који пођу рђавим путем и чине све да их од зла одварате; па ако не успеду, јављају о томе свој општини, која упорне суди и изриче строгу казну, и

4, Стараоце, који воде бригу о болнима и сиромашним члановима општине.

Ова "савезна дружина" јако је напредовала и ширила се у XVIII веку; а данас има Хернгутера у Немачкој, Енглеској, Холандији, Данској, Шведској, Русији (највише у саратовској губернији) и у север. Америци, као најповољнијем земљишту за све могуће секташе.

Секту Социјана, осново је у XVII в. Февст Социн.^[17] По учењу Социјана: једини извор спасоносног учења, налази се у свет. Писму; али не треба у њему ништа одобравати, што би противно било разуму; с тога учење о Тројици треба одбацити. Бог има само једно лице. Исус Христос био је прост човек, обдарен само божанском силом, ради извршења људског спасења. У награду за своју безусловну послушност, Он се уздигао до божанског достојанства, добио је власт да суди живим и мртвима и зато га треба поштовати као Бога. Дух свети је само божанска сила. Прародитељски грех не постоји, али постоји у сваком човеку само наследна склоност ка злу, која му се не може уписати у грех. Искупљење је у томе, што је Христос својим учењем и животом, показао људима пут, који води вишем, моралном савршенству. Они, који иду тим путем, добиће од Бога опроштај грехова; а који пођу странпутицом, биће мучени и уништени. Смрт Христова ни у ком случају, није била искупителна жртва, већ печат истине његовог учења, чим се он прославио. Тајне су прости обреди, које треба чувати као успомену из старина и ради поуке.

Секту Квакера^[18], основао је у XVII веку (1649 г.) један обућар у Енглеској, по имену Ђорђе Фокс^[19]. Главно је начело ове секте: унутарње, непосредно надахнуће од св. Духа, кога се може удостојити сваки човек, ако се само буде молио за то у смерности и вером. Ово унутарње задахнуће, служи, по мишљењу секте, као кључ за право разумевање св. Писма и оно једино може хришћанина довести до познавања у делима вере. Одређене веронауке - немају, и сва им је религија у очекивању надахнућа и строго моралном животу. Храмова, празника, обреда, тајана и нарочитих проповедника - немају. Недељом се састају у сали без икаквих украса; седе на клупама под капом; оборе главе и очи у земљу и ћутке сваки очекује да сиђе на њега Дух свети. Који осети расположење за молитву, проповед и поуку, тај устаје и отпочне говор. Ако се нико не јави, сви се ћутке разилазе. Заклетву и рат осуђују и сматрају за преступ.

Методисте.^[20] Реформација у Енглеској, коју је извршио Хенрик VIII у договору с парламентом (1532. г.), завршила се религијским фанатизмом, падом наравствености и безверијем.

У овом кобном добу по цркву и народ енглески, јавља се једна нова религијска дружина са задатком, да уздигне веру и морал у народу и цркви енглеској. Ова дружина позната је под именом: Методисте. Оснивач и поглавица ове секте, беше неки Џон Уаслеј (Веслеј)^[21], који је живео у почетку XVIII века. Увиђајући, како је јако посрнуо енглески народ у вери и моралу, горко је јадиковао и отпочне смишљати, како би се могло поправити ово жалосно стање, енглеског друштва и цркве.

Џон Уаслеј, одликовао се великом класичком образованошћу; често је размишљао и радо говорио о царству Божијем. Као ученик Оксфордског университета, живео је аскетски, избегавао весеља и световно друштво. Са својим братом Карлом и једним школским другом (Фајтерелдом)^[22], - Уаслеј склопи дружину под именом: методисти, са прописаним, строгим правилом за своје чланове (методу).

Како богослужење, тако и црквену управу и црквени поредак, задржаше у свему, као што је било у енглеској цркви; заједно са оних 39 правила, које прописује енглеска црква. Али поред свега овога, ипак су желели и неуморно радили, да распростране и утврде свој аскетизам, своје строге постове, молитве, читање св. Писма и често причешћивање.

Због ове претераности, енглеска црква сматрала је методисте за фанатике и забрањивали им проповедање; а тиме их изазвала и дала им повода да се оцепе од енглеске цркве и оснују своју засебну општину. Уаслеј се прогласи сам за епископа овога новог религијског друштва и отпочне постављати друге за свештенике. Тако се методисте сасвим одвојише од енглеске цркве.

Пошто склопе своју засебну општину, они отпочну зидати себи храм и даду му име: "Ковчег". У својим богомољама, скупљају се сваки дан два пута, тачно у 6 часова у вече; а свакога месеца по један пут, проводе целу ноћ у њима, певајући црквене песме и молитве; за тим настаје проповед. Кад се наврше пуна три месеца, свршавају "вечери љубави".

Поредак при богослужењу, задржали су и на даље онај из цркве енглеске; а главна и најзначајнија је особина чланова ове општине и данас: побожност, вредноћа и моралност.

Свештеници су њихови људи обичног образовања. Кад сврше прописну црквену дужност, враћају се својим обичним пословима: занату, трговини, и т. д. У осталом, за изршивање црквене службе, добијају и неку награду.

Методиста данас има близу милијун и то: две трећине у Енглеској и једна трећина у Америци.

Са овом је сектом у многоме слично назаренство^[23], али у главноме, ипак више нагиње квакерству.

Шведенборгијани. Оснивач ове секте био је Шведенборг^[24], по народности Швед^[25]; а рођен у Штокхолму (1660 г.). Он бејаше човек веома даровит, стасит, крепак и снажан. Године 1743. поче говорити народу, да се њему Бог символички јавио и отворио му умне (душевне) очи тако, да је у том стању одлазио на небо и видео свет духовни.

Поступно у своме заносу, Шведенборг дође до уверења, да је у стању, да проникне у саму суштину божанства и отуда црпи своје узвишене истине вере. Одма за тим, почне штампати и своја, тобож духовита виђења, под насловом: Природа Божја; Постанак Васионе; начин искуплења рода људског и још неке. Сва ова виђења, говораше Шведенборг, добио је непосредно од Бога и Анђела. А своје погледе о вери издао је пред смрт, назвавши их; Истинита хришћ. вера, која у себи садржи све црквено богословље.

Прве присталице своје науке, Шведенборг је придобио у својој постојбини (Шведској); одатле се ширила у Енглеској, где се Шведенборг пред своју смрт био настанио и ту умро 1772. год.

Доцније се његова наука утврдила у Германији у Француској. Број њихов у данашње време брзо расте, највише у оним местима где живе протестанти.

Шведенборг је назвао своју секту: Ново-Јерусалимска црква, зато, што је по његовом мишљењу она, остварење пророштва св. Јована о "Новом Јерусалиму".

Ну, од свију побројаних секата, најоригиналнија је најновија секта: Мормони или "свети последњих дана". Оснивач ове секте, био је Јосиф Шмит^[26], родом из северо-американске државе Фермонта^[27]. Пре тога био је арендатор^[28] и банкротирао 37 пута. Године 1825. почне уверавати околину, да је помоћу Божјом ископао једну бакарну плочу у планини Комори^[29] (код Њу-Јорка), на којој су изрезана света писмена. За тим је тобож превео та света писмена и наштампа књигу под именом: Књига Мормона. У тој се књизи прича, како су тобож Израилци, после пропасти њиховог царства, путовали по Америци под својим вођом Легом^[30]. После многих неприлика које су Израилци поднели у том путовању, због својих тешких и многих грехова, сасвим пропадну, а њихов последњи пророк Мормон, закопа поменуту бакарну плочу у земљу и кад се нађе, да послужи као сведок за "свете последњих дана", - Мормоне.

На основу ових исмишљотина, Шмит почне тврдити, да је њега сам Бог изабрао да оснује цркву "светих последњих дана." Око овога лажног пророка - шпекуланта, ускоро се почне скупљати лаковерна светина и број присталица нове секте јако се намножи; при свем том, што је удовица једног Њујоршког проповедника доказивала, да је Шмитова књига од почетка до краја, препис једнога романа, који је њен муж за живота написао, али је случајно тај рукопис изгубљен. Сем тога и ако нико није могао посведочити, да је та бакрена плоча икада постојала, ипак присталице Шмитове, које је преваром придобио за себе, вероваху његовим измишљотинама о бакарној плочи и примише нову веру.

Године 1830. Шмит се настани у држави Мисиру^[31]; али га овде почну немилостиво гонити, због чега принуђен буде са се пресели у месту Илион-у^[32], где оснује чувену варош Нау-во^[33] и подигне величанствену цркву.

Вредноћом и својим добрим владањем, мормони се брзо обогатише; али је уз то све јаче расла и мржња осталог народа против њих. Да би се противници умирили и да би се избегао јаван сукоб, месни гувернер (начелник) позове Шмита и његовог брата Хирама, да се сами предаду власти и дођу у затвор. Они послушају наредбу власти; али народ, огорчен на њих, јурне у тамницу и убије обојицу. Затим нагрне светина из околине о поруши до темеља варош Нау-во и Храм, а Мормонце растера куд-које. Они се опет скупе у гомиле и после овог догађаја, 15 000 мормонаца крену се и пођу преко пустара на запад, тако званој "каменитој гори", да ту оснују себи "Сион".

Наследник Шмитов био је Браијам Јунг^[34], кога су такође сматрали за пророка и био је црквена поглавица Мормонаца. Под њим се Мормонци доселе у Калифорнију, у месту Дозерти главну варош назову "Нови Јерусалим"^[35]. Имајући пред собом богате златне руднике, слабо су гледали на њих: јер проповедници мормона учаху их да је далеко корисније правити калдрму, зидати куће и обрађивати поља, него копати злато. Они су овако радили и поступали, зато су се брзо и обогатили.

Мормони, на основу књиге Шмитове о Мормонима, верују: да ће царство Божије скоро настати на земљи, па зато се и називају: " свети последњих дана". Даље верују, да су старо-седиоци Америке пореклом Јевреји; а на основу новога завета уче: да крштење треба свршавати над одраслима и крштавати их у текућој води. Сви су међу собом равноправни имање им заједничко (општинско), а породичан живот - многоженство (полагамија)^[36].

Секта ова јако се множи. Мормонци и данас шаљу своје проповеднике на све стране света; а има их и у Европи. У самој Енглеској у Шотландији^[37] има 50 000 Мормонаца, од којих је већ 17 000 преселило се у Америку, - у Дозерт. У Данској, Шлезвигу и зап. Германији^[38], Мормонци живо раде на томе, да преселе у Америку све Мормоне, како би једном могли остварити своју давнашњу замисао и жељу: да северо-амерички сабор^[39] призна независност њихове државе^[40] т. ј. ако дотле буду постојали, што је немогуће, јер их америчани због многоженства не трпе и гоне.

***

И тако: реформација, коју је Лутер отпочео због папских злоупотреба и покварености римског свештенства, није могла уздићи западну цркву и вратити јој њену првобитну чистоту учења. Зло и самовоља, што беху завладали њоме, само се обликом изменише и наведоше многе, да одрекну најглавније догме хришћанске, које се вековима брижљиво чувају у православној, источној цркви, која је једина света и истинита црква Христова.

---

1. [Martin Luther (1483-1546).]
2. [Wittenberg.]
3. [Johannes Tetzel (1465-1519).]
4. [Лав X (световно име Giovanni di Lorenzo de' Medici , рођ. 1475, владао 1513-†1521).]
5. [Филип Меланхтон (Philipp Melanchthon, право име Philipp Schwartzerd, 1497-1560).]
6. [Вестфалским миром потписаним у Минстеру и Оснабрику завршио је Тридесетогодишњи рат (1608-1648). Призната су независност Холандије и Швајцарске, а Немачка и даље остаје раздељена на мноштво државица. Римокатолици и протестанти су изједначени у правима. Одонда у западној Европи романске државе су римокатоличке, германске већином протестантске.]
7. [Холандским покрајинама.]
8. [Улрих Цвингли (Ulrich Zwingli, 1484-1531).]
9. [Жан Калвин (Jean Calvin, 1509-1564).]
10. [Баден (нем. Baden, лат. Badenia) је био једна од немачких држава, а после уједињења Немачке 1871. год., касније покрајина до 1952, када је новом административним уређењем створена покрајина Баден-Виртемберг (Baden-Württemberg). Израз Баденија је застарео.]
11. [Немачка (рус. Германия).]
12. [Заправо северној Америци. Овде се вероватно ради о штампарској грешци.]
13. [Према немачкој варошици Хернхут (нем. Herrnhut, доњосрп. Ochranow).]
14. [Гроф Николаус фон Цицендорф (Nikolaus Ludwig Zinzendorf, 1700-1760).]
15. [Аугуст Готлиб Шпангенберг (August Gottlieb Spangenberg, 1704-1792).]
16. [Idea fidei fratrum, oder kurzer Begriff der christlichen Lehre in der Brüdergemeine. Barby 1779.]
17. [Фаусто Паоло Социни (итал. Fausto Paolo Sozzini, лат. Faustus Socinus, 1539-1604).]
18. [Квекери (енг. quakers – дрхтавци) - названи по томе што дршћу кад падну у верски занос.]
19. [Џорџ Фокс (George Fox, 1624-1691).]
20. [Методисти (грч. méthodes – истраживање, начин истраживања) је секта названа по томе што се за њене чланове говорило како су пронашли неки нов метод хришћанског живота.]
21. [Џон Весли (John Wesley, 1703-1791).]
22. [Чарлс Весли (Charles Wesley, 1707-1788) и Џорџ Вајтфилд (George Whitefield, 1714-1770).]
23. [Назарени су секта коју је основао калвински пастор Самуел Хенрих Фрелих (Samuel Heinrich Fröhlich, 1803-1857), у Швајцарској око 1830. године.]
24. [Емануел Шведенборг (Emanuel Swedenborg, 1688-1772). Наведена година 1660, као година Шведенборгова рођења, је погрешна.]
25. [Швеђанин.]
26. [Џозеф Смит (Joseph Smith, 1805-1844).]
27. [Америчка савезна држава Вермонт (Vermont).]
28. [Арендатор (од нлат. arrendator) – закупац земљишта.]
29. [Брдо Кумора (Cumorah) код града Манчестера у америчкој савезној држави Њујорк (Manchester, The State of New York).]
30. [Лехи (енгл. Lehi, рус. Легий).]
31. [Америчка савезна држава Мисури (Missouri).]
32. [Мисли се на америчку савезну државу Илиноис (Illinois)]
33. [Варошица Наву (Nauvoo) на западу америчке савезне државе Илиноис.]
34. [Бригам Јанг (Brigham Young, 1801-1877).]
35. [Покрај данашњег града Трејси (Tracy) у Калифорнији.]
36. [Полигамија (грч. поли – много, више; гáмос – свадба, брак, удаја, женидба) – многоженство. У ширем смислу свеза једног мушкарца са више жена.]
37. [Шкотска (енгл. Scotland) – део Велике Британије (Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске). Како је аутор уџбеника користио руске предлошке, тако је и употребио руски израз Шотландия (чит.: Шотландија).]
38. [Немачка (рус. Германия).]
39. [Конгрес Сједињених Америчких Држава (енгл. United States Congress).]
40. [Мисли се на америчку савезну државу Јуту (Utah). Већину становника чине мормони (око 60 % 2007. год.). Многоженство је формално укинуто 1890, а статус државе чланице САД је добила 1896. године.]